Eksperiment

Eksperiment

PIŠU: Prijatelji portala Kolumnista

Sinoć sam napravio mali eksperiment. Napisao sam jednu običnu rečenicu i zatražio od prijatelja da je nastave. Hteo sam da čujem šta vas tišti. I video sam da manje-više razmišljamo na sličan način. Nažalost, ja bih tu dodao još nekoliko rečenica, ali – evo šta su moji prijatelji napisali na temu „Ima tako dana kad…“ Hvala im. 

Ima tako dana kad se fukara obogati. Kad budale progovore, a pametan pomisli da i nema šta pametno da kaže… Kada me uguši ćutanje. Kad prete da će da se zarati. Kad čuješ da živiš u bogatoj Srbiji, a čim promeniš kanal postaneš ološ.

Ima tako dana kad poželiš da te nema. Kad se pokaješ što si uopšte izlazio iz kreveta. Kad ne znaš da li si ološ ili šaka jada. Kad popizdiš i nemaš više strpljenja ni tolerancije za fukaru. Kad poželiš da zadaviš nekog.

Ima tako dana kad nemam inspiraciju za konferenciju za novinare. Uzeta terapiju na vreme. Kad mi je sve ravno do Kosova. Kad mi je Vučko interesantan za posmatranje, ali, ima dana…

Ima tako dana kad ti je žao što si glas razuma u zemlji gluvih. Kad mi dođe da ujedam redom zbog zdravstvenog sistema ove zemlje.

Ima tako dana kad slobodno dišeš. Kad poželiš da se pretvoriš u vedrinu i zaboraviš Njegovu Konferenciju.  Kad poželiš malo tišine…

Ima tako dana kad se pitaš šta je svrha. Kad misliš da i kad bi se promenilo nešto, i dalje bi bilo isto. Kad ti dođe da odeš negde i uživaš bar na kratko. Kad bi da kupiš avionsku kartu u jednom pravcu. Kartu za Mars. 

Ima tako dana kad mi je muka od ljudi; Kad ceo dan po kući slušam muziku i zaboravim na spoljni svet. Kad sanjam da su ljudi dobri, razumni, svesni i odgovorni, pa planeta puca od dobrote, radosti i smeha, pa mi žao što nisam tako nešto makar dva put sanjao…

Ima tako dana kad pomislim „dokle ću još moći ovako?“ A onda dođe novi dan i ‘ajde sve iz početka… Kad od silnih briga i straha od sutrašnjeg dana ne znam šta da radim. Kad čitam „Alisu u zemlji čuda“ i sve mislim – autobiografija. 

Ima tako dana kada um napravi fizičku bol. Kad ne znam šta da radim sa sobom, na šta misli da bacim i da stvaram polako sliku o tebi.

Ima tako dana kad sve je noći tama… A, ti ne znaš doć’ do stana… I sve je kao… I sve liči na dan… A, ustvari je žešći sjeb. Ima tako dana kad pronađeš sreću u malim stvarima. Kad ti se udvara neko fin, a ti taman misliš da ti se više niko, nikad neće udvarati, u 21.veku. Kada sretneš bivšu ljubav. Kad ne ustaješ iz kreveta i čitaš svoje analize sebe i ljubavi prošlih.

Ima tako dana kad je svet baš lep. Kad je smejati se bez razloga i povoda, svemu i svačemu, sam ili u društvu, jedina prava odluka. Kako je lepo kad naiđe baš taj dan. Kad mogu da uživam, jer sam inokosan.

Ima tako dana kad je sve jasno kao dan, a crnji su od najcrnje noći. Ima tako dana kad shvatiš da je država banana. Ima tako dana kad pomislim da je Prlainović – sam. Ali, Prlainović nikada neće biti sam!!!

Ova noć nije bila moj dan.

Sve je više dana kad smo bez kompasa.

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top