Početna / Front Page Slide Show / Ekološki terorizam JK
Ekološki terorizam JK

Ekološki terorizam JK

PIŠE: Aleksandar Bećić

„Prosula sam krv, suze i znoj. Posle mog konceta trava neće rasti na Ušću“, zapretila je Jelena Karleuša obraćajući se medijima i svojim fanovima pred nastup (eh, majko, nastup!) na omiljenoj koncertnoj destinaciji Beograda.
Aman! Nadležni! Čujete li vi to?
Ima li ko da podigne optužnicu protiv „viva la dive“? Da kaže kako nam preti ekološkim terorizmom? Trava neće da raste? Stvarno… Nije u redu…
Prema raznim definicijama, ali i zakonskim odrednicama, terorizam se vrlo ozbiljno tretira kao problem kod nas. Ali ekološkog terorizma – nema. Za razliku od nekih evropskih zakona koji ozbiljno prilaze ovoj problematici. Toliko ozbiljno da JK zaista ne bi mogla da održi koncert bez prethodno pisano i potpisano preuzete obaveze da će Ušće vratiti u prvobitno stanje, a da će posebno osposobljena ekipa odmah posle koncerta preduzeti sve mere da se trava (i drugo rastinje) zasadi na prostoru gde se Sava uliva u Dunav.
Bez sve šale: pre tri dana slušao sam izlaganje svoje prijateljice koja je vrlo ozbiljno izjavila da će ići da pogleda koncert osobe koju sam apostrofirao na početku teksta. Malo je reći da smo bili zabezeknuti – svi od reda – okupljeni za stolom.
„Šta me gledate? Interesuje me fenomenološki“, odgovorila je ona objašnjavajući dalje da suštinske razlike između JK i Lejdi Gage – nema. „Čak su tekstovi Jelene Karleuše ozbiljniji“, nastavila je moja prijateljica.
Naravno, na takvu konstataciju morao sam da poskočim, a onda sam se zapitao – da li je u pravu?

O, uhvaćena u lošoj vezi
O, uhvaćena u lošoj vezi
Rah, rah, ah, ah, Rim, Rom ma Gaga olala
Želim tvoju lošu vezu
Rah, rah, ah, ah, Rim, Rom ma Gaga olala
Želim tvoju lošu vezu
Želim tvoju ružnoću
Želim tvoju bolest
Želim sve tvoje sve dok je slobodno (besplatno?)
Želim tvoju ljubav, ljubav, ljubav, ljubav
Želim tvoju ljubav
Želim tvoju dramu, dodir tvoje ruke
Želim tvoj poljubac okovan kožom u pesku
Želim tvoju ljubav…
Uh… Teško… Beše ovo odlomak teksta sega-mega hita Lejdi Gage koji se zove Bad Romance (Loša ljubav, loša veza – prim. prev.). A sad malo Jelene Karleuše. I tekst koji je zahvaljujući „obožavateljima“ lika i dela iste doživeo i svoju montipajtonovsku premijeru na Youtube-u. Da, pogađate, to je ona pesma u kojoj ona zove 92…

Budim se sama, oči nikog ne traže
I šta je taj odsjaj u mom pogledu
Na stolu pored muški sat k’o da mi kaže
da izgleda da neko još pored mene živi tu
I dve – tri kapi krvi posle brijanja
otužan miris što po sobama se širi
Otkad to duhovi mi dolaze po danu
Ma gde je taj muškarac što
pored mene ovde živi
REFREN (poznat na YouTube)
I zovem zovem 92
Neka traže neka nađu ga
Nek’ kaže gde je ljubav nestala

Nek’ puste sirene, nek’ uzbuna krene
nek’ bar na silu prizna da je moj
moj čovek bez glasa, bez duše, bez lica
moj najteži porok, moj tihi ubica
I ovo je jako, ha? Gotovo da čujem Nikolu Koju kako progovara legendarnu rečenicu iz filma „Dva sata kvalitetnog programa“ „Uh, je**** od ovoga mož’ se rikne“ nakon što je čuo „Zidarevu ljubav“.
Potpisujem da bi svaki zaluđeni student književnosti prilikom neutralnog analiziranja stihova jedne i druge skandal majstorke Lejdi Gagi dao jedva prelaznu ocenu (osim ako voli minimalizam u književnosti), dok bi naša diva blistala sa desetkom u ruci.
Što se tiče izazivanja skandala – tu su njih dve „pata karta“: umeju da skrenu pažnju na sebe baš onda kada više nema nijednog iole racionalnog razloga da razmišljate o ovoj ili onoj. Jedino što je, ruku na srce, JK više uložila i bolje potrošila novac kod plastičnih hirurga. A i naša je. Šta god pojedinci mislili o njoj!
Oh, bože… Pa upravo sam podržao JK?!? Možda je vreme da se vratim političkim temama i kritici aktuelne vladajuće garniture… U tome sam, ipak, malo stručniji!

NAPOMENA: Fotografija je preuzeta sa stranice vukajlija.com

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

3 komentara

  1. Beograd – konačna destinacija svakog vangradskog stanovnika sa vizijom o boljem životu, uspehu i karijeri. Retko kada sposobni za ostvarenje svojih ciljeva, veoma često ispunjavaju prvi korak svoje vizije i promene mesto svog prebivališta u tu rastuću „metropolu“, Beograd. Sa sobom donevši samo selo, od našeg glavnog grada ga i prave, od srca čast izuzecima. Bez osuđivanja dodajemo i nesnađene ljude različitih okupacija i orijentacija koji sa sobom nose određen nivo nesigurnosti koji leče alternativnim izvorima „postojanog samopouzdanja“. I tako dolazimo do svima misterioznog pitanja: „Ko su ti ljudi koji će ići na taj koncert?“. Dakle, dolazimo do saznanja o tome, ko će to trajno uništiti zelenu površinu ušća dveju reka. Jelena Karleuša, i njeni verni pratioci, ljudi koji nemaju ideju u svojoj glavi dok im je neko ne nabaci. Na bilo koji način.
    Ako izuzmemo medijske sponzore koji šalju reportere i ljude koji su karte dobili besplatno, a nisu imali drugi plan za to veče, samo prethodno opisane osobe pronaćićemo kako ushićeno viču „VIVA LA DIVA“ na tom događaju! U svakoj zemlji naćićemo nekoga sličnih karakteristika koje su nam svima poznate kao kod naše drage Jece, ali populacija koja tom „muzikom“ i pojavom može da bude inspirisana, definitvno je najveća kod nas.
    Šok koji je nastao kada se pitanje na testu opšte kulture za nastavak školovanja, zasnivalo na pesmi naše popularne pevačice bio je mizeran kada sam saznao, da za prijem na FMU (Fakultet muzičkih umetnosti) postoji skripta, u kojoj je dotična pomenuta kao jako značajna osoba u razvoju muzičke tradicije naše zemlje. Nacijo moja, da li smo dotle došli.
    Sadašnjoj deci je ona već jako poznata. Hajde da razmotrimo uzor koji ona pruža jednoj desetogodišnjoj devojčici. „Skini se u minimalnu odeću, hirurški pojačaj sve ženske atribute, budi maksimalno perverzna i imaćeš moć!“. Ako ne razumete odakle dolazi ova konstatacija, setite se ogromnog plakata sa trga Slavije, i pesme, iz koje navesti samo jako mali, ali izuzetno inspirisajući deo „Daj mi taj mikrofon, ja zamisliću da je on!“. Kako li se to odražava u glavi jedne male devojčice koja još ne zna ni šta je šminka? Proverite u hronici ili na golim slikama sa fejsbuka.
    Kuda idemo, i koga podržavamo, saznaćemo tek kada osetimo to na sopstvenoj koži. Ja barem znam da to neću dočekati.

  2. Hvala drugari za citat „fenomenoloski pristup“. To je upravo to. Da, ja sam ta koja je rekla da ce zbog taga (mozda) otici na Usce 15. juna, ali je upravo kolega Becic dao citat „fenomena“ Lejdi Gage koja je na turneji koja je sadrzala pomenutu (besmislenu) pesmu inkasirala $227.400.000. Gde vi vidite problem? U meni?
    Neeee, drugari, problem nije u nama: veteranu preloma, virtuozu pisanja i mladjanom menadzeru omiljenog nam kafica. Problem je u ovoj zemlji. Nije nama JK kriva, ona je samo produkt problematichnog drushtva u kome zivimo. Ne vodim se idejom „ako ne mozesh da ih pobedish…“, samo me zanima chime se zaludjuje omladina koja ne razmishlja, ne glasa, ne radi, „bleji“ po kako-god-se-zvala-popularna-mesta i cheka da evri pochnu da nam padaju sa neba. A uzgred, ne mislim da je omladina koja slusha „Zelim tvoju loshu vezu“ ishta bolja. Samo zivi u boljim zemljama, koje ne grcaju u ordenju, Fijatu, hapshenju tajkuna,aflatoksinu (koji zovu alfatoksin), obrachunu sa bivshima, filovanju buducih, koje se ne hvale rakijom, Guchom, prasetinom na raznju, Jagnjilom, nadrkanoshcu, kurcoboljom, vezama za shaltere…
    Hocete da vam prepricham dozivljaj sa Ushca? Bojim se da cu biti polompljena kolichinom cirkona, golih stomaka, ispeglanih kosa, pornicarskih shtikli, nabildovanih bicepsa, trenerki, zajebanih telefona (back to ’90)… Necu vam nishta reci! Samo cu se zavuci u svoj svet koji branim prijatnim vecherima u Sauth parku, putovanjima, ljudima doraslim pluoralizmu… i mnogo, mnogo, alcohola…

    • Naravno, problem nikada nije u nama. Problem je u zemlji Srbiji i primitivnom narodu. Dakle, turbo-folk kao zanr je postigao svoju kulminaciju pocetkom ’90ih, pojavljivanjem prvobitne patrijarhalne ikone Svetlane Cece Raznatovic, koja biva smenjivana figurom Jelene Karleuse, postmoderne femme fatale cija prenaglasena seksualnost probija granice patrijarhalnog poretka. Seoska primitivna nacija, zbog lose ubanizacije, prihvatila je svaki „fenomen“ koji joj je dat. I tako cemo dobiti punu Arenu ili bilo koje drugo mesto na kome se obitava dogadjaj, poput koncerta nase femme fatale. Verujte, ovo mi je najzanimljivije pitanje koje imam na prijemnom. Taman nego od vas moze da me propita, i nesto novo sazna…

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top