Početna / KOLUMNE / Gost kolumnista / Dve slike, jedna istina
Dve slike, jedna istina

Dve slike, jedna istina

PIŠE: Jovana Nikolić

Nedavno su na internetu bili popularni posteri sa 4 – 6 slika koje opisuju zanimanje, stanje, radnju kroz oči raznih posmatrača (ono tipa „Novinar – kako sebe doživljavam, kako me mama zamišlja, kako me društvo vidi“ itd…). Znate ih, jedno vreme nije mogao da se napravi pošten skrol mišem na društvenoj mreži a da ne naletite na makar tri takve fotke.
Kada je LGBT (vazda goruća) tema u pitanju, potrebne su samo dve slike da u srž pogode poentu. Jedna na kojoj dvoje ljudi, kao Vi i ja, sedi razgovara, šeta ulicom, igra šah u krajnjem slučaju i druga – dvojica srednjovečnih muškaraca u full S&M opremi. Prva slika je ono kako stvari zaista jesu, a druga, naravno, kako naše društvo percipira geja ili lecu (simpatičan sleng za lezbejku, prim.aut.).
Na ovo je LBGT zajednica nažalost navikla, jer društvo, umesto da progresira kako gacamo po trećem milenijumu, ide sve više ka zlatnom dobu inkvizicije. Poslednji u nizu udara na zajednicu došao je u obliku fizičkog udarca izvesne junačine koja je digla ruku na ženu. Leca ili ne, žensko je. Za one koji ne vole da otvaraju rubriku „društvo“ u javnim glasilima, incident se dogodio na skupu koji je organizovala opština Savski venac. Skup, po planu i programu nije trebalo da ima za temu LGBT centar koji je otvoren na toj opštini, ali avaj… Kako propustiti priliku da gejeve okrivite za degradaciju morala u društvu, belu kugu, ludilo Kim Jong Una, nerede u Turskoj, građanski rat u Siriji i šta god vam još leži na duši. Epilog svega je udarac u glavu i raspušten skup.
A kome smeta LGBT centar? Peticiju „Dveri“, u kojoj je stajalo da je nedopustivo da se takav objekat otvori u ulici u kojoj su porodilište, Ruski dom i tri obrazovne ustanove, potpisalo je slovom i brojem 96 stanara ulice. Kao argument protiv otvaranja se pominjalo i to da li je iko pitao stanare žele li oni u svom komšiluku LGBT centar. Realno, kada bi neko i postavio takvo pitanje, imao bi isti tretman kao interno raseljeni Romi.
Ko je u ovom društvu spreman da otvoreno prizna da želi gejeve u svom komšiluku? Procenat koji je na nivou statističke greške. Potom bi se ponudilo alternativno rešenje obezbeđenog, osamljenog kvarta, ili već nečeg sličnog, a tom scenariju samo fale ružičaste trake za oko ruke.
E tu se vraćamo na one postere s početka priče. Kako prosečan SrbIN zamišlja LGBT centar – kao splet mračnih lavirinata u kojima bi pod istražiteljskim crnim svetlom moglo da se vidi svašta, a iz tog centra će, kako to već ide sa „tim ljudima“, izlaziti polugoli gejevi i utrčavati u porodilište, Ruski dom i sve tri obrazovne ustanove, šireći svoju bolest, koja se, naravno, prenosi vazduhom.
Istina je, dozvolićete, nešto malo drugačija. LGBT centri služe kako bi zajednica imala svoj nukleus, kao u ostalom i što taj toliko čuvani Ruski dom služi kako bi se svi rusofili okupili na jednom mestu. Centar treba da pruži podršku individuama u kriznim situacijama, ponudi prenoćište onima koji su izbačeni iz svojih kuća jer su imali hrabrosti da najbližima kažu ko su (kako se to popularno kaže, da se autuju). Isto tako da služi i kao mesto na kome će se relaksirati nakon napornog poslovnog dana. I na kraju, ako ste gej, leca ili transrodna osoba i prvi put dolazite u neki veliki zapadni grad sa namerom da se tu zadržite duže vreme, prvo ćete potražiti jedan ovakav centar kako biste dobili sve neophodne informacije. U neku ruku, centar je kancelarija za brze odgovore za LGBT zajednicu.
Akcenat koji naša štampa stavlja na upražnjavanje seksualnih odnosa u prostorijama centra bio bi smešan, da nije opasan. Oduvek me je interesovalo odakle toliko interesovanje hetero ljudi za seksualne navike homoseksualaca. Ali valjda je lakše javno se zgražavati nad homoseksualcima, nego pomisliti koliko je maloletnih ili jedva punoletnih devojaka sinoć prodalo sebe za jedno ili dva pića…

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O

2 komentara

  1. Rada Karanac

    Svako mi smeta ukoliko ugrožava moja prava! Bez obzira bio on akademik, lekar, Bugarin, pripadnik LGBT…ali mi nije jasno ko je nama-ljudima dao ovlašćenje da imamo pravo da nekoga svrstavam negde i da mi odlučujemo o nečijoj sudbini. Ako vernici, kažu da je to Bog, pa neka puste Boga da on odluči. Mene jako nerviraju moje komšije, sa obe strane kuće, koje ne kose travu, pa je porasla i iznad ograde i svakodnevno mi izlaze kojekavi gmizavci.Ugrožavaju mi prava i zalaze na moju teritoriji. Nisu gej. Da li to znači da treba da zažmurim na oba oka i pravim se da je sve u redu?!

    • Nisam sigurna da li sam lepo razumela – Vama su ljudi isto što i gamad protiv kojih se legalno vrši deratizacija?
      A komšije slobodno prijavite komunalcima, to je legalan način da zaštitite svoje ugroženo pravo na čisto dvorište i lep pogled preko ograde…

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top