Početna / Front Page Slide Show / Dve godine naprednog napredovanja
Dve godine naprednog napredovanja

Dve godine naprednog napredovanja

PIŠE: Aleksandar Bećić
Draga moja otadžbino, srećna ti druga godišnjica od odluke koju si donela na Đurđevdan 2012. Da te podsetim, draga moja zemljo: tada su bili „oni“ izbori. Izbori na kojima su se takmičili svi za sve: i stranke za poslanička mesta, i političari za formiranje vlade, i pojedinci za mesto onoga-koji-deli-ordenje.
Tada su, draga moja Srbijo, građani ove zemlje odlučili da je vreme da demokrate padnu s vlasti.
Tako su odlučili oni koji su glasali, ali i oni koji nisu glasali.
Da te ne zbunjujem, o Srbijo, mila mati… Jedan broj onih koji nisu glasali odlučili su da na Đurđevdan ostanu kod kuće samo zato što im je pun „kofer“ (ali ne onaj Dačićev) onih što su drmali Srbijom svojim šemama, varijantama, procentima i privatizacijama. Bilo je i onih koji su odlučili da na današnji dan Svetog Georgija nacrtaju lik ovog sveca na glasačkom listiću i napišu da glasaju za njega. Što se nije važilo. Dobro, bilo je i onih koji su odlučili da na današnji dan pre dve godine nacrtaju razne stvari i upute „poruke podrške“ demokratskim liderima, zahvaljujući kojima smo se uvalili u ovaj gnoj. Da skratim, draga moja rodna grudo: pre dve godine smo demokratski izglasali da nam DS više ne treba na vlasti. (Kada kažem da smo izglasali, mislim na vaskoliki narod, na ukupne rezultate).
I? Šta smo dobili?
Pa, to veče, pre dve godine smo dobili najpre ovo:


Ivica je već to veče znao da bez njega – ne može. Super Alek tada još nije bio Super Alek pa je morao da se malo strpi. Barem Master Tomu da proglasi za predsednika i pobednika u duelu sa „omraženim“ žutim liderom, u narodu tada poznatom kao BoTa Jojoba. Eh, kad se samo setim, draga moja Srbijo, kako je veseo bio Super Alek posle drugog kruga izbora za onoga-koji-dodeljuje-ordenje:

Baš je bio razdragan, zar ne? Još ga je držala sveta srpska reč „najskuplja koja postoji“ – Kosovo! Još ga je držala euforija da će smanjiti cenu energenata… Dobro, to nije rekao on, nego ona Zorana, ali, pamtim ja, zemljo moja sve te izjave. Pamtim i snimke imam. A i da nemam ja – mogu se na YouTube-u naći… Još ga je držalo obećanje o promeni Zakona o javnim nabavkama i formiranju Kancelarije za brze odgovore! Još ga je držala u snazi ona rešenost „njegovog brata šeika“ da Srbiji – eto onako – pomogne… Zato što nam je lepa zemlja. Zato što nam ne treba mnogo. Zato što želimo napred…
A šta smo dobili, draga moja zemljo, za ove dve godine?
Idemo redom:
1: Izvesnu količinu privedenih tajkuna koji su platili svoju slobodu milionskim kaucijama.
2: Izvesnu količinu pozatvaranih srpskih banaka, u kojima su radili kadrovi raznih stranaka, uključujući i onu naprednu.
3: Izvesnu količinu pohapšenih sitnih dilera drogom (mada ja mislim da nijedan diler nije sitan).
4: Jednog (slovom i brojem: 1) osumnjičenog za organizovani kriminal u oblasti trgovine narkoticima (Darko Šarić), koji se inače „bez preduslova i dogovora predao“, prema navodima obaveštenih „zato što je procenio da bi u akciji hapšenja došlo do krvoprolića“.
5: Nekoliko sitnih „investicija“ (stavljam pod znake navoda, zato što to baš i nisu investicije u onom pravom smislu reči, a neke su dogovarane za vreme one bivše vlasti).
6: Jednu „novu“ avio kompaniju sa nepotpunom flotom (rekao Super Alek da ćemo do kraja 2013. imati deset novih aviona, a mi još uvek nemamo toliko Er-basova). Šta – misliš da izmišljam, Srbijo? Ne. Evo, snimak neka govori. Pred kraj slušaj šta Super Alek kaže:

Prijatelj šeik Muhamed (onaj što ga odlikovala Jatifete Jahjaga)? Deset aviona? Ne, otadžbino moja draga.
I pri tom da se razumemo – volim, ali stvarno volim što se naša kompanija zove Air Serbia. Volim što ima bolje uslove i što je mnogo bolja nego ona pre. Ali, ne volim što ni danas ti, Srbijo, zemljo, ne znaš šta je potpisano u ugovoru između vlade Srbije i Etihada. Jer – ugovor još nismo videli. 
Nego, da se vratimo mi nabrajanju šta smo to dobili zahvaljujući onim izborima od pre dve godine.
7: Dobili smo mnogo obećanja o boljoj, naprednijoj, veštijoj i poštenijoj Srbiji.
8: Dobili smo  ture partijskog zapošljavanja (odmah posle tih prvih izbora i neposredno pred ove nedavne, martovske „ide“).
9: Dobili smo nove partijske direktore i nesposobne ministre kojima je (čast izuzecima) najbolja kvalifikacija – brzina i dubina penetracije u rektum znate-već-koga.
10: Dobili smo trule koalicije koje niko nije očekivao ni posle prvih, a ni posle ovih nedavnih izbora.
11: Dobili smo kompromise za koje smo verovali da se neće dogoditi.
12: Dobili smo isto to, samo malo drugačije pre nekih dva meseca.
Da nastavim do broja 24, pa da simbolizujem (manje-više) dve godine  „napredne“ vladavine? Nema potrebe. Naročito što će se sada oni koji su na vlasti odmah pobuniti kako je prvo trebalo pobediti na izborima, pa formirati vladu, pa je rekonstruisati, pa je opet oboriti, pa opet praviti kampanju, pa opet pobeđivati na izborima…
Napredno, nema šta.
Nekako se prisećam: Demokrate smo kaznili zato što su nas lagali. Demokrate smo smenili zato što su imali šeme. Demokrate smo smenili zato što su naš dug nabili na 46.2 odsto bruto društvenog proizvoda.
Šta li ćemo raditi sa ovom gospodom, Srbijo? Naša trenutna zaduženost dostigla je 63.3 odsto našeg bruto društvenog proizvoda. Za dve godine. Napredne. Pune investicija. Čestitam ti, Srbijo. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top