Početna / Front Page Slide Show / Doprinos srpskih novinara razvoju diktature
Doprinos srpskih novinara razvoju diktature

Doprinos srpskih novinara razvoju diktature

PIŠE: Aleksandar Bećić
U pravu je lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak: novinari su krivi za to što je u Srbiji medijska scena poprimila izgled gnojne upale koja preti da gangrenozno zatruje čitavo telo društva.
Mnogo je razloga za takav razvoj situacije.
Osnovni leži u tome što se u Srbiji danas svako naziva novinarom. A naročito glasno to izgovaraju mnogobrojni poltroni koji zarad besplatnog ručka i izjave više objavljuju hvalospeve o vladajućoj garnituri.
Slobodni novinari su u ovoj zemlji – slobodni. Bez posla. Bez angažmana. Bez para. Izdržavaju ih žene koje uglavnom „pišu projekte“, ili pak rade u nekoj jakoj firmi.
„Moliću lepo, advokati su protestovali mesecima i uspeli u svojim zahtevima“, reče bivši padobranac, ljubitelj tamburica i lovačkih gulaša, provoda na salašima. „Zašto se tako novinari ne organizuju“, izgovori on u dahu.
Advokati su preduzetnici. Privatnici koji svoje usluge debelo naplaćuju. Novinari u Srbiji rade za neredovnu platu (pa čak i ovi poltroni, koje pomenuh malopre), kojom Nenad Čanak i bilo koji drugi političar jedva može da plati dva dobra ručka na nekom salašu.
Advokati su sami sebi gazde, dok novinari rade za nekog gazdu. Koji je uglavnom u dobrim odnosima sa ovima što su na vlasti. Možete li da zamislite da novinar ode do gazde i kaže „ja sam slobodni novinar, koji neće da piše baljezgarije da bi ti mogao da se istališ sa ovima na vlasti“?  Ja, iskreno, mislim da takav „kamikaza“ pristup neće primeniti niko.
Reče Nenad Čanak kako ovo što je danas na snazi u Srbiji nije diktatura. Jer – u diktaturi imamo privođenja, hapšenja, praćenja, pretnje… Onakve kakve je on imao dok je bio opozicionar u vreme Slobodana Miloševića.
E pa, gospodine Čanak, bojim se da je nekad davno, dok ste iskakali sa padobranom iz ispravnog aviona, neka moždana sinapsa napukla u Vašoj, inače vanredno pametnoj i britkoj glavi.
U junu prošle godine, novinar Dragan Gula Nikolić priveden je na informativni razgovor zato što je na Fejsbuku citirao deo mog teksta Vesić. Goran Vesić objavljenog baš ovde, na portalu Kolumnista. Citirao! Da li znate gospodine Čanak da je u čitavoj toj zavrzlami iz istih razloga priveden pokojni Aćim Slavković iz Sopota, koji je par meseci posle toga umro od srčanog udara? Pozvana je na razgovor i Violeta Jovanović, samohrana majka troje dece! Svo troje su privedeni po prijavi vašeg kolege Milorada Cvetanovića, republičkog naprednog poslanika, člana odbora za informisanje, koji je u prijavi naveo da su ovo troje doprineli nanošenju „štete i kvarenja ugleda visokih funkcionera Srpske napredne stranke“?
Hoćemo li da se setimo kako je Jelena Maćić privedena zbog „širenja panike na društvenim mrežama“ kada je objavila na Fejsbuku kako leševi plutaju Obrenovcem? Tu informaciju je objavio Alo 16. maja. Nekoliko dana kasnije, tu informaciju je objavio i Kurir na naslovnoj strani, pa je za beogradsko izdanje – naslovnica potpuno promenjena! A hoćemo li da se setimo da je (kad smo već kod širenja panike) Aleksandar Vučić prvi rekao kako je situacija u Obrenovcu kataklizmična? Kako nam preti šteta biblijskih razmera?
Kad smo već kod diktature – koliko se ja sećam, 2003. je u nekoliko medija bilo otvorenih pozivanja na likvidaciju Zorana Đinđića. I koliko se ja sećam – zbog toga nije bilo uhapšenih: ni među novinarima, ni među političarima. Ali su posle ubistva Đinđića bili zabranjeni pojedini dnevni i nedeljni listovi. Jedanaest godina kasnije zbog sličnih poziva uhapšen je (očekivano) Milovan Brkić kog ne želim da branim – jer jednostavno smatram da se poziv na ubistvo bilo koga ne može opravdati ni na koji način, a naročito ne pozivanjem na „slobodno izražavanje“. Pisana reč mora da ima težinu. I mora da nosi odgovornost.
Kad smo već kod diktature, kažete da diktatura podrazumeva cenzuru. Istina je: podrazumeva cenzuru, ali i autocenzuru.
Pa u srpskim štampanim dvnenim medijima gotovo da ne možete da pročitate iole ozbiljniji kritički pristup današnjoj vlasti. Zašto? Zato što su svi ekonomski ucenjeni: ako „zapljuneš“ vlast – nećeš dobiti reklamu. Ovu „šemu“ su razvili vaši bivši koalicioni partneri posle petog oktobra: ko god je pisao protiv DS-a nije mogao da dobije pare od reklama.
Kad smo kod elektronskih medija i cenzure – dragi gospodine Čanak, sve što podseća na kritiku (pa makar i humorističku) je efikasno uklonjeno, a ostavljeno je samo ono što služi kao pokazni ventil koji „dokazuje“ da demokratija postoji u Srbiji.
Zato će Dnevnik RTS-a uskoro trajati mnogo duže, jer nema dovoljno prostora da nas ubedi u to koliko predano članovi vlade rade na društvenom boljitku. Ružičasta televizija svakih sat vremena oduzima po nekoliko minuta da bi građane ove zemlje obavestila da li je prvi čovek vlade približio Srbiju boljem životu, Evropskoj uniji ili dobitku na lotou. Mitrovićevi „novinari“ (mada su za to krivi urednici) toliko uporno to rade, da me po metodologiji podsećaju na Gebelsovu mašineriju. 
Ako treba, dragi gospodine Čanak, mogu ja još da vam navodim primera. Mogu da vam govorim kako je i autoru ovih redova preporučeno iz više izvora, više puta da „ne piša uz vetar“, da „spusti loptu“, jer se „sve zna“: i gde se živi i gde se izlazi, i koje su navike. Da ne govorimo o povremenim naglim pražnjenjima baterije na mobilnom telefonu, šumovima, odjecima… 
Ali, ja sam jedan. Istina, nisam sam. Ima onih poput mene na internetu mnogo. I sve ih je više. Ipak, kao što znamo: Pink svaki dan ruši sve rekorde gledanosti. A raznih Informera u Srbiji ima koliko hoćete. Na radost medijskih tajkuna. I na radost onih koji su u vladajućim partijama.
Ostajte dobro, poslaniče Čanak. Novinari su krivi za sve. I vama i premijeru Srbije. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top