Početna / Front Page Slide Show / DOK SE BURAZERI NE ISTALE…
DOK SE BURAZERI NE ISTALE…

DOK SE BURAZERI NE ISTALE…

PIŠE: Ivan RADOVIĆ

U ovom okeanu bede svakojake vrste, u ovoj parizer i burazer enklavi, ne postoji ni pravni, ni obrazovni, ni zdravstveni, ni poslovni sistem.

Uspeli smo da od države napravimo nazovi državu, kvazi državu, takozvanu državu, u kojoj su jedini izvesni sistemi: sistem korupcije – lopovski sistem, zatim burazerski (dođem ti) sistem, i sistem zatucavanja stanovništva, koji se odnosi na medijski i crkveno-religijski mafijaški aparat čiji je jedini cilj da smiri, zabavi i zatuca robovsku masu, da joj oduzme dostojanstvo i moć rasuđivanja, da je ponizi do nivoa životinje koja se bori za osnovnu egzistenciju, a da ta robovska masa to ne želi sebi ni da prizna, uz popularno: „Ćuti, dobro je i ovako, može i gore…“ i slične budalaštine.

Ova tri sistema savršeno funkcionišu i podupiru jedan drugi, čineći sveukupan društveno-politički okvir takvim da možemo reći da živimo u feudalno-robovsko-rodovsko-plemenskoj zajednici.

(NE) OSTAJTE OVDE

Dok polupismeni, bahati i neotesani politikanti (u Srbiji skoro da i nema političara) huškaju na rat za svete teritorije, iz zemlje nam, svakoga dana, odlaze najbolja deca… I više ne odlaze samo deca, već i stariji. Čitave porodice zajedno!

Više nije pitanje da li nam odlaze lekari i medicinske sestre, fizičari i programeri, nego odlaze i vodoinstalateri, nemamo konobara, zidara, molera, kuvara, vozača.

NEĆE ljudi da rade za nešto što ovde zovu platom, a ne zaslužuje da se nazove ni polovinom džeparca.

NEĆE da ih neki dripac, koji sebe smatra srpskim biznismenom, zajebava i, kako danas kažu, UNIŽAVA, po ceo radni dan, pa i vikend, za bednu platu, koju, kada je dobiju na ruke, dan posle moraju, onako ispod žita, da vraćaju deo po deo, vrlim pravoslavnim gazdama serbskim…

I to se MASOVNO radi, a da svi, koji na to pristaju, ćute i kute u vidu bolesnih matorih kokoški…

Samo takvi ljudi će ostati u ovoj raspaloj zemlji bez nade i budućnosti.

Trećina će otići, trećina ima da pocrka od bede ovde, a trećina će da sluša i da radi za mafiju u sprezi sa provizorijumom države. Kao onaj ratni plan nekada… Trećinu proterati, trećinu pobiti, a trećinu pokrstiti… Znate čiji su to planovi bili. Neću da ih pominjem, iz prostog razloga jer mi se sere od istorije, dok živim u zemlji koja više nema ni budućnost, a puna su joj usta istorije iz koje nikada izaći neće…

NEMA SRBIJE U XXII VEKU

Uz sva ova, gore pomenuta, zapažanja, mogu da potpišem i da se kladim da, uz ovakvu politiku kakvu vodi izabrani vrh ove zemlje (ekonomsku, međunarodnu, zdravstvenu i svaku drugu vrstu politike), Srbija do kraja 21. veka više neće postojati na mapi sveta kao država…

Srbi, kao nacija, i oni koji su nekada činili tu državu, a nisu Srbi (svejedno!) tj, njihovi potomci, oni će postojati, od zapadne obale Amerike, pa do Berlina, Beča i Češke…

Ali neće postojati Srbija.

Nestaće ugušena sopstvenom glupošću, neodgovornošću i slepilom. Nestaće sa glavom u oblacima mitova, uz samrtnički, ne roptaj, već groktaj, koji se danas već uveliko čuje… To groktanje potiče od cirkuske predstave koju nam svakodnevno serviraju nadležni i teraju nas da cirkus shvatimo kao ZLATNO DOBA!

To groktanje se danas vrlo često, čuje u Ujedinjenim Nacijama, po EU samitima i raznim međunarodnim sastancima na najvišim nivoima. Svaki takav groktaj, i svaki neduhoviti ispad naših najviših predstavnika, nisu ništa drugo, do udarci u poslednje eksere tabuta u kome leži, već uveliko zaspala i teško obolela Srbija.

Svaki taj groktaj je vječna japamjat onima koji zauvek odlaze odavde, i svaki taj groktaj je sramota za svakog čoveka ove zemlje koji iole drži do sebe i svog dostojanstva.

NA SAMRTI

Kad god Dačić grokne na nekom samitu na najvišem nivou, kad god krene da obrazlaže temu na svom džudžubejskom engleskom jeziku, mene prođu žmarci sramote niz kičmu, počev od amigdale, pa sve do peta i prstiju na nogama… Kad god tako zagrokće, ja se setim Plave Grobnice i Živojina Mišića…. Setim se Dimitrija Tucovića i Tesle, Milankovića i Mike Alasa, Petra Lekovića… Kad god naš vrli višedecenijski predstavnik zapeva Miljacku, ja se setim scena opsade grada na Miljackoj, i zamislim kako snajper sa brda pogađa glavu deteta koje nosi kofu vode i prosipa mu mozak…

Svaka njegova reč, dok peva tu pesmu, u mojoj glavi odzvanja kao ispaljeni metak koji putuje čas ovamo, čas onamo i nepogrešivo pogađa svoj cilj puneći masovne grobnice. Tako meni zvuči ta vrsta njihove duhovitosti i zajebancije.

Meni to nije smešno.

Ja se naježim od te duhovitosti.

Osetim sramotu, gađenje, bes, očaj, nemoć, beskrajnu tugu, jad i bedu… Iako ni delićem svoga bića nisam učestvovao u takvim radnjama devedesetih, eto, pogađa me svaki stih te Miljacke… Ta mi Miljacka teče od Vukovara, preko Srebrenice, pa sve do Kosova i samih Košara, ako hoćete…

Ta se Miljacka uliva direktno u grobove momaka gurnutih da ginu za nekakvu „našu stvar“, dok su oni koji su ih gurnuli u grobove u cvetu mladosti, birali nameštaj za nove stanove.

I, da zaključim: Trojni sistem, s početka priče, lopovsko – burazersko – marketinški, već uveliko je uspeo da uništi biološku budućnost ove zemlje i da zapečati svoj davno započeti genocid. Sada se završava i drugi deo posla. Sada se ruši staro, i zida sklepano novo. Sada se besomučno seče drveće, uništavaju na stotine planinskih reka, ubijaju se pčele, divlje svinje, insekti, ptice, uništavaju se biljke, vazduh, voda i sve ostalo… Sada je na redu da se rasklopi ekosistem, da se to rasproda i unovči, do zadnje mravlje guzice u mravinjaku.

Ovo sada je samo čerupanje leša uz samrtnički groktaj, kubanski cigarilos, i poneki viski ili koks dok se burazeri ne istale…

O AUTORU: 
Ivan Radović je umetnik, slikar koji je, osim u srpskoj prestonici, živeo i u inostranstvu i doprinosio svojim radovima razvoju modernog srpskog slikarstva, grafike i ilustracije. Pre par godina vratio se na selo, u zavičaj i zasnovao porodicu. To ga ne ometa da i dalje svojim ilustracijama daje brutalno jak prikaz srpske realnosti.

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top