Početna / Front Page Slide Show / Dođoše žuti ljudi i ne videše kontramiting
Dođoše žuti ljudi i ne videše kontramiting

Dođoše žuti ljudi i ne videše kontramiting

PIŠE: Aleksandar Bećić 

Današnji dan pokazao je kolika smo mi zapravo sprdačina od države i koliki je paceri vode. Da nam je zaista (strateški, državno) stalo do potpune saradnje sa Kinom, onda je bilo normalno da vladajuća stranka (kao onomad, kad nam je u posetu dolazio onaj Francuz) organizuje špalire aktivista od aerodroma do centra Beograda, da mašu zastavicama prijateljske nam Kine i prvog čoveka ove velesile.

Ali – jok. Zaneli se naprednjaci, pa pola resursa usmerili u Beograd, a pola u Novi Sad. Na kontramiting. Kakav organizacioni promašaj… Dakle, u vreme Slobe (na kog se naprednjaci u poslednje vreme više pozivaju negoli sami socijalisti), kontramiting se održavao u vreme mitinga (opozicionog) i znalo se ko je na kojoj strani. Ovako – fin svet je ostao kod kuće il’ je otišao na neko izletište da uhvati malo produženog vikenda. Uistinu, beše tropski dan.

S druge strane, aktivisti najveće stranke su se malo zbunili. O količini zbunjenosti (a tako ti je kad organizuješ dva „iventa“ (da ne kažem događaja) u jednom danu) govori dovoljno i provaljena prepiska koja je greškom došla i do javnosti, u kojoj se objašnjava do detalja ko kad treba da govori i kako da izveštava. Sve sa potpisom trećesrbijanca, koji je dokazao kako je najgora i najbednija vrsta interesdžije. Uistinu, to je bilo poznato i pre ovoga, a kamoli sad… 

13406823_142643769475017_5994501020667295035_n„Zapaljivi“ govori puni patriJotizma trebalo je da ukažu na to kako smo svi mi koji ne mislimo kao naprednjaci – zapravo banda plaćenika Zapada. Majku mu staru, samo neka mi neko kaže broj mog računa (onog deviznog) – da vidim koliko je to para leglo do danas…

U isto vreme, u Beogradu se dešavalo nešto što – voleli vi to ili ne – zavređuje pažnju. Kineski predsednik došao u trodnevnu posetu. Kad sam video da ga na aerodromu Nikola Tesla dočekuje duet iz Bajčetine, uz mandatara buduće vlade i predsednice Skupštine Srbije, malo sam se odsekao: Upitao sam se da li će Toma Bajčetinski opet da govori o tome kako su Tarabići prorekli da će „doći jednog dana žuti ljudi i piti vodu s Morave“. Ipak, ispalo je dobro: so i hleb, kolce koje su odigrali momci i devojke dok je čelopek na aerodromu udarao na goste iz Kine, a onda svi u limuzine i pravac – centar grada.

I svidelo se to nekom ili ne – ta poseta je strateški važna za Srbiju. Da se razumemo: Nisam ni obožavatelj politike Pekinga, niti sam rusofil, a još manje sam ljubitelj vašingtonskih kombinacija; Ali – Srbija je Kini važna. Ne zbog toga što oni vole Velikog Vođu ili Tomu Bajčetinskog, nego zato što im treba srpska teritorija. Zbog železare i zbog pruga kojima će iz grčkih luka (Solun i Pirej) da transportuju robu prema Evropskoj uniji. I da, otvoriće oni još firmi. I naprednjaci će se hvaliti dovođenjem stranih investitora, a opozicija će ukazivati na loše uslove rada i vaditi primere kineskog poslovanja, kao što je izum toplog kreveta (dok jedan radi, drugi spava. Onda se smenjuju. I tako u krug)… Ali – to je normalno u politici. Ostaje da vidimo kakve će gazde biti Kinezi. Vidim da se Italijani u Kragujevcu baš i nisu proslavili.

Naravno, razmenićemo mi poruke prijateljstva (vekovnog, naravno), podići ćemo Kineski kulturni centar (a kineska civilizacija to apsolutno zaslužuje) i spomenik Konfuciju (ili Konfučiju). I ne razumem zašto bi to ikome u ovoj zemlji smetalo. Veliki narod, velika istorija, velika civilizacija i velika kultura. Od koje u svakom slučaju imamo šta da naučimo.

Nego… Nigde nisam primetio tehničkog ministra spoljnih poslova, Ivicu Dačića, koji je poznat po dobrim turističko-vodičkim sposobnostima na Kalemegdanu dok su Kinezi šetali po najlepšoj turističkoj atrakciji Beograda… A vi? Ni vi ga niste videli?

Kineski predsednik je zasenio sve. I to je normalno. Njegovu slavu u srpskim medijima pomutila je nakratko utakmica između Čeha i Hrvata, koju su naša nekadašnja braća imali praktično dobijenu…

Maja-AdrovacA između svega provukla se vest da je Maja Adrovac oslobođena. Maja ko? – pitate se sigurno vi… To je ona o kojoj je „doktor“ Neša, sada već tehnički ministar policije, prozivao tokom istrage za pokušaj ubistva Milana Beka. Nju je policija, na osnovu naloga našeg tužilaštva prošle godine strpala u pritvor, jer je bila označena kao glavnoosumnjičena za pokušaj likvidacije ovog biznismena. U pritvoru je provela devet i po meseci, a od aprila je nosila nanognicu kojom je praćeno njeno kretanje. Manje više – godinu dana bila je pod nadzorom. Bez slobode. Sada je i ona u poziciji da tuži državu za odštetu zbog vremena provedenog iza rešetaka. E, Srbijo… U tom našem pravosuđu i policiji sve neki stručnjaci…

U subotu se nastavlja poseta Si Đinpinga Srbiji. Beogradu naročito. Uživajte u letu, narode. 

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top