DOĐI SUTRA

DOĐI SUTRA

Serbistan je zemlja na čekanju. 

U njoj žive Serbistanci, narod na čekanju. Žive i drugi narodi. I oni su na čekanju. Žive i nacionalne manjine, da ne bude zabune. Naravno, i one su na čekanju. Kako drugačije?

Serbistan čeka da dobije datum od Brisela.

Političari koji su na vlasti u Serbistanu, čekaju da posle briselskog datuma udare po opoziciji.

Političari koji su u opoziciji u Serbistanu, čekaju da briselski datum ne bude dodeljen, pa da se raspadne vladajuća koalicija. I da se naravno, ide na izbore.

Novinari čekaju da ministri dobiju otkaze. I da se razna privatizaciona suđenja završe. I da zvaničnici Srbije nastave tu borbu sa organizovanim kriminalom, pa da padne nego ozbiljno ime.  I da Tole Karadžić, zajedno sa ministrima iz ove Vlade dobije „zahvalnicu“.

Čekaju svi u Serbistanu. I radnici, i seljaci. I inteligencija, naravno. I umetnici. I bolesni i zdravi.  

Eto, kad smo kod umetnika, oni čekaju da ministar za kulturu Serbistanski kaže kako se ne meša u svoj posao. Hoće. Za prvi april.

Kad smo kod inteligencije, eto Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu čekaju da im Kancelarija za Kosovo i Metohiju pokrije troškove fantastično organizovane Akademije o najskupljoj srpskoj reči, kao što je zvaničnik Vulin obećao. Sad će. Za prvi april.

Penzioneri čekaju da ih neko obraduje vešću da će penzije porasti, a recimo struja ili lekovi pojeftiniti. Sad će i njih da obraduju, baš kao studente: za prvi april.

Bolesni u Serbistanu čekaju da budu važniji od Farme Velikog Brata, da njihov život bude skuplji od „opstanka“ Crvene Zvezde i Partizana. 

Nezaposleni čekaju posao.

Radnici čekaju platu. Sad će. Naravno, za prvi april.

U Serbistanu se najmanje dve hiljade ljudi dnevno preznaja dok čeka na jednominutni prijem pri pokušaju da pronađe novac: 

„Treba mi pet hiljada. Samo do plate. Vratiću“, muca taj nevoljnik, koji obično traži od dobrostojećeg kuma. Ili rođaka.

„Nema problema. Dođi sutra“, lakonski mu odgovara „situirani“ kum/rođak.

Naravno, sutra je kum/rođak zauzet. Onda je na poslovnom putu. Potom mora da reguliše neke iznenadne obaveze. Onda ga nema tri dana. I kada ga konačno nevoljnik uhvati, sasvim slučajno, na ulici, pre nego što ovaj situirani uđe u svoj džip, kum/rođak kaže „pa brate zašto nisi došao juče? Čekao sam te ceo dan! A evo, jutros opet plaćanja, obaveze…“

Tako vam je i sa ostalim stvarima u Serbistanu. O odgovornosti ministara i njihovoj smeni raspravljaće se, evo, sutra.

O datumu iz Brisela, baš i neće sutra, ali će vrlo brzo.

O plati, penziji, pomoći studentima, poštenim pregledima… Evo – sutra. Ako dođete, naravno.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top