Početna / Front Page Slide Show / Dinkiću, dođeš mi 940 evra. Plus kamatu
Dinkiću, dođeš mi 940 evra. Plus kamatu

Dinkiću, dođeš mi 940 evra. Plus kamatu

PIŠE: Vuk Branković 
„Dobar dan“, rekoh službenici Pošte, koja je umorno buljila u računar i na svom licu neubedljivo razvlačila osmeh, želeći da prikrije izgužvanu službenu košulju i izlizanu službenu stolicu za kojom je službeno sedela. 
„Dobar dan, izvolite“, odgovorila mi je pogledavši me ovlaš.
„Hteo bih da vidim koliko para imam od mojih akcija“, uzvratio sam.
„A da li ste ih prodali?“
„Ne, nisam ih prodao. Želeo bih da vidim koliko vrede“.
Preko lica joj je preleteo osmeh. Kao da je za trenutak pomislila na neki dobar vic.
„Vaše ime“, izgovorila je automatski, postavljajući ruke na tastaturu.
„Vuk Branković“, odgovorih vadeći ličnu kartu, već naviknut da se ljudi nasmeju na moju sudbinu i kumovsku odluku da se zovem kao najnegativniji lik srpske istorije, koji je – objektivno istorijski gledano – bio čak izrazito pozitivan.
Ženi (za divno čudo) nije bilo smešno. Uzela je moju ličnu kartu i uporedila moje podatke sa nečim što je videla na ekranu.
„Da, stvarno, niste prodavali…“
„Dobro, i koliko to što imam vredi?“
„Pa imate pet deonica NIS-a i jednu deonicu Jata. To vam sve sa dividendom vredi… Oko pet hiljada…“
„Evra?“, upitah u želji da još jednom vidim iskren osmeh.
Uzalud. Bila je ozbiljna. I iznenađena.
„Ne, gospodine: dinara“.
„Ali… Jat više ne postoji“, primetih ja.
„Da, ali ovo što vi imate vredi oko pet hiljada. Dinara“.
Izišao sam iz pošte i počeo da razmišljam…
Da li da se obratim Nebojši dr Stefanoviću ili nadležnoj službi (stanici policije) da prijavim neku krađu identiteta? 
Jer, ako se ne varam, beše tamo neki Mlađan Dinkić koji je 2010. obećavao kako ćemo svi dobiti po hiljadu evra akcija? 
Šta se zbilo s tim? Da mi neko, ne daj bože, u međuvremenu, ukrao pa falsifikovao ličnu kartu i pokrao nešto s mog računa?
Jer – ako me sećanje dobro služi, ja bih morao da budem vlasnik pet akcija NIS-a koje vrede po 500 dinara; jedne akcije Aerodroma Nikola Tesla (što je šalteruša u pošti protumačila kao Jat), koja je vrednosti (istina – nominalne) 600 dinara. Trebalo bi da je na mom računu i nekih sedam akcija Akcionarskog fonda, koje su 2010 vredele po 550 dinara… Pa još ona naknada od 1.700 dinara… Pa dividende od NIS-a… Majku mu staru, pa ako me obična matematika dobro služi, to je zapravo barem nekih 8.000 dinara koje bi trebalo da imam na raspolaganju. Što je oko 60 evra. A to je, opet, 940 evra manje nego što mi je obećao Dinkić pre četiri godine i osam meseci.
Šta, glup sam?
Uhhhh… Kad kao običan čovek iziđete na sud u svojstvu tužioca, optuženog ili svedoka, pa slažete, onda budete u problemu, jer vas sud tereti za laganje. I osudi vas. Nekog na novčanu kaznu, a nekog na zatvorsku. 
A šta se dešava kad ste političar, ili (još gore) državni funkcioner koji je u tom trenutku zadužen za pare u ovoj zemlji, pa slažete ljude, onako… Na veliko?
Ah, pa onda u sledećoj podeli karata postanete opet ministar.
Pa vam se ne svidi, pa postanete specijalni savetnik.
Za laganje?
Recite vi meni gde se nalazi onaj Dinkić?
Da ga pitam za zdravlje junačko?
Ili da posumnjam da mi je neko pre izvesnog vremena ukrao ličnu kartu, pa podigao moju nadoknadu od 1.700 dinara, pa trgovao mojim akcijama Akcionarskog fonda, pa uzeo dividende…

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Vuk Branković

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top