Početna / Front Page Slide Show / Diktatura s blagoslovom EU
Diktatura s blagoslovom EU

Diktatura s blagoslovom EU

PIŠE: Aleksandar Bećić 
Bližimo se hiljaditom danu od kako Srbijom stoluje Tomislav Nikolić. Toma Diploma. Master Toma. Sveti Toma Ordenski. Kako god hoćete. Možda će mu novi nadimak – biti onaj stari. Toma Grobar. I pri tom ne mislim na navijačke grupe. 
Zašto nadimak?
Zato što Master Toma opet preti.
Po starom, dobrom, radikalskom običaju, to radi javno.
Nekad je to radio na mitingu.
Sećate se već: pred likvidaciju Zorana Đinđića Tomislav Nikolić (tada radikal) poručio je lideru DS da je „pred kraj života i Tito imao problema sa nogama“. 
Sada je to uradio javno. Preko medija. Uz podršku svoje partije i podguznih koalicionih muva oličenih u liku i delu Aleksandra Julina. Poručio je tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću da pazi šta kopa i gde kopa. Zato što je Vukčević najavio da će ispitati navode koji generala Dikovića optužuju za ratne zločine na Kosovu i Metohiji 1999.
Poručiti ovako nešto bez pardona uz pomoć medija tužiocu za ratne zločine, koji mora biti nezavistan, u najmanju ruku je pritisak. Zapravo je pretnja. I na tu pretnju bi Evropska unija trebalo da reaguje.
Nažalost, neće.
Šta poručuje predsednik tužiocu – njima u Briselu nije važno. Važno im je da sprovodimo reforme kakve su nam izdiktirali, važno im je da potpisujemo one anekse na Briselski sporazum, važno im je da ne pravimo probleme.
Kad bolje razmislim, oni u Briselu zapravo, verovatno trljaju ruke: od onakvih nacionalista i „VelikoSrba“ kao što su bili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić dobiti ovakve Evropejce kao što su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić mogli su samo da požele. Dok je zlatni tanjir dostupan, sviraće oni kako se traži od njih. Naravno, zato što vode naš narod u bolje (preko)sutra.
A šta rade u Srbiji, to Evropu ne interesuje. Ako se baš pogorša nešto u zemlji, onda će oni da izdaju saopštenje da su zabrinuti. Ako baš vladari Srbije ukinu nekoga, pozvaće na slobodu izražavanja. Povremeno će podići glas, zapretiti prstom, ali objektivno, neće ništa učiniti. Sve dok su im dvojac na vlasti i kompletna vlada – potrebni.
Iskreno, da sam general Diković, za koga želim da verujem i pored bure koja se digla – da je častan oficir, postupio bih oficiriski. Otišao bih sam kod tužioca i tražio da ispita dokaze, ali i mene. Pogotovo kad znamo da je na račun Dikovića još pre četiri godine bila sasuta salva takvih optužbi iz potpuno istog izvora.
Sećam se i reakcije: tadašnji ministar odbrane, Šutanovac, je bio zaprepašćen optužbama, a Dikovića je savetovao da tuži FHP.
Ovako – u zaštitu generala koji je već godinama na čelu Vojske Srbije – stao je čovek koji ima falsifikovanu fakultetsku i master diplomu. U
U zaštitu generala je stao čovek koji je promenio svoj tabor i izdao kuma (kog, usput budi rečeno, ne želim da vidim ni na YouTube-u).
Da je Tomislav Nikolić rekao da podržava generala Dikovića i da veruje u njegovu oficirsku čast, niko ništa ne bi mogao da kaže. 
Ovako, Tomislav Nikolić je opet video orkestriranu kampanju protiv njega i Srbije. 
Znate, kada stalno govorite o tome kako postoji orkestrirana kampanja protiv vas, znači da imate problem: obično se naziva manijom proganjanja. Neuropsihijatri imaju za to i drugi naziv, ali ga ja ovde neću navesti, kako kod Stanislave Pak ne bih izazvao tahikardiju i značajno povišen krvni pritisak, jer se bojim da će predsednikova savetnica za medije dobiti tikove od tekstova koji se pojavljuju online.
Diktatura u rukavicama je odavno tu. Šta god vam govorili pojedini „nezavisni“ novinari i „opozicioni“ političari.
Srbija je, moj dragi čitaoče, krenula putem šizofrenije. Samo što svi žmurimo pred tim. Teško nam je da priznamo da smo kolektivno zreli – za dijagnozu.  

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. Akademikov sin nije intelektualno kompetentan niti politički kredibilan da bilo šta prebaci sadašnjoj vlasti jer je on izkompromitovao demokratsku ideju u Srbiji i svoje roditelje kao intelektualce koji nisu uspeli da formiraju svog sina u karakternog čoveka već u političkog retarda i idiota. Međutim ipak je ovde u pravu, bez obzira koji ga motivi teraju da se oglašava a znamo da su egocentrični, jer predsednik Srbije Tomislav Nikolić (pokazalo se) nema intelektualnog kapaciteta ni političkog kompasa za funkciju predsednika države ali pokazao je i izraziti lopovski karater kupovinom fakultetske master diplome i ileganom gradnjom kuće i još drugim ilegalnim mahinacijam koji su predmet javnosti i državnog tužilaštva. Najnoviji predsednikov ispad je na državnog tužica za ratne zločine Vukčevića čime je prešao predsednička ovlaštenja pokazujući samim tim da čovek nema kompasa i ne pozna svoje okvire rada.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top