Početna / MOJA ZEMLJA / Đavolske lepote
Đavolske lepote

Đavolske lepote

Pre nekoliko dana žestoko me iznervirao jedan beograđanin. Znam, pravopisna greška, ali želim da ga barem ovako kaznim, ako ne mogu drugačije. Zbog njegove fascinacije zapadom i nepoznavanja svoje zemlje. A to je naš najveći greh prema ovom delu planete.
„Brate kako je ovo fenomenalno… Gledaj ti ovo… Ma ovo je čudo prirode… Nema.. Mislim, da mi je samo ovo da vidim jednom u životu pa da umrem“, govorio je fanatično menjajući slike na kompjuteru.
kolorado prvaZbog njegove zabezeknutosti i iskrenog oduševljenja bacio sam pogled i video pejzaže – Kolorada. Čak ne ni Velikog kanjona, nego iz cele države Kolorado.
Čak mislim da je gledao baš ovu sliku…
Impresivno? Jeste. Ako vas impresionira pustoš, onda je impresivno. Ali, ako vam je već do pustoši, radije idite do Sahare…
Dobro, da se ne lažemo – ima šta da se vidi u državi Kolorado. I naravno, pre svega mislim na Veliki kanjon.
„A da prvo obiđeš Srbiju, pa da onda kreneš u Ameriku“, upitao sam ga.
„Ma gde bre ovako nešto može da se pronađe“, odvratio je on meni, pokazujući na fotografiju Velikog kanjona.
9723_313069745003_1959154_nUzvratio sam fotografijom iz mog telefona.
„Brate, pa kad si bio u Koloradu?“ oduševljeno je uzviknuo moj poznanik.
E, onda je došlo do prekida filma. Svašta sam mu rekao u nekih 20 sekundi a onda mu tek objasnio da je u pitanju – Đavolja varoš. I da se to vidi „iz aviona“. Ali da je stvarno, ali stvarno sramota što još nije bio u Đavoljoj varoši (što je on nevoljko priznao).
A Đavolja varoš je stvarno – fascinantna

KAKO SAM DOŠAO DO ĐAVOLJE VAROŠI
Bilo je to pre nekoliko godina, kada sam jugom, sa svojom tadašnjom devojkom, krstario po Srbiji. Krenuli smo ka Kuršumliji, a kad smo već došli do te varoši, rešili smo da posetimo i nesuđeno svetsko čudo.
Tada je teško bilo pronaći put do ovog čuda prirode. Naravno, putokazi, koji su osnov svakog prihoda u zemljama sa razvijenim turizmom su – u to vreme – bili mislena imenica. Ipak, zahvaljujući ljubaznim meštanima, probili smo se do kula u Đavoljoj jaruzi i Paklenoj jaruzi.
Naravno, platili smo karte kako bismo ušli u ovaj biser i nismo ni jednog trenutka zažalili.
Čak 202 zemljane figure raznih visina i širina, legende o njihovom nastanku, priče o čudnim zvukovima koji se čuju kada duva vetar, zaboravljeni rudnici, kiseli izvor Đavolja voda, zatim Crveno vrelo, stara, drvena crkva Svete petke…

IZAZOV ZA KILOGRAME
djavolja-varos_624X278Meni lično bilo je dovoljno da izdaleka gledam vajarsko remek delo vetra i vode… Sam pogled na strme i beskrajne stepenice delovale su obeshrabrujuće i mučno. Pogotovo ako se uzme u obzir da je u tom trenutku temperatura bila preko 30 stepeni.
„Hajde bre, debeli“, čikala me je Suzana. Ja sam se sa smeškom „ukmetio“ na jednu klupu, a njoj rekao da slobodno planinari: ja ću lepo da ispalim jednu cigaretu i pronađem gde može da se popije neka kafa.
A onda sam primetio da se s vrha stepenica lagano spuštaju jedan deda sa štapom i jedno dete od četiri ili pet godina. Razdragano i veselo što je videlo figure sa vidikovca.
„E pa nećeš vala, majka mu stara: moraš se popeti na vrh“, pomislio sam. I krenuo.
Da li mi je duša bila u nosu? Jeste.
Da li mi se isplatilo? I te kako.
Jer kad pogledate Đavolju varoš sa višeg vidikovca, ostanete bez daha. Od lepote. Napor koji ste imali dok ste se peli potpuno zaboravite na povratku.

GDE SE ODMORITI, GDE ODSPAVATI
Ako ste ljubitelji dobre hrane, odmah van ovog turističkog bisera imate nekoliko dobrih, jeftinih i preukusnih opcija za opuštanje u ukusima i čarima etno-stila.
Što se tiče smeštaja, najbolja opcija je odlazak do Prolom banje, koja se nalazi na pola sata vožnje od Đavolje varoši. U ovoj banji imate hotel koji ima zatvoreni i otvoreni bazen i sasvim pristojne sobe – zove se Radan. Ako želite da se provozate malo dalje, 61 kilometar od lokaliteta Đavolje varoši vam je Lukovska banja.
Tek kad posetite ovo naše čudo, koje se zamalo našlo na listi novih svetskih čuda, a u koje dolaze turisti iz celog sveta, onda razmišljajte o Koloradu.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top