Početna / KOLUMNE / Dnevnik šumadinke / Srbijo, pravac na babine
Srbijo, pravac na babine

Srbijo, pravac na babine

PIŠU: Jelena i Nenad Maksimović Porodila se!!! Engleska princeza Kejt, u narodu poznatija kao Georgina, rodila je naslednika. Da se porađala kod naših eminentnih i nadaleko poznatih lekara, snajka bi se još u petom mesecu otvorila bar tri prsta, pa da joj do sedmog meseca rokaju prepar, onda joj šinu indukcija, recnu malo skalpelom i gotovo ! Al’ dobro…
Nego, d’idemo na babine ! Da ne kažu opet da ne znamo za red ! Vučić da ponese pogaču, Dačić pečenu kokošku, Mlađa dukat, Mrkonjić flašu vina, Velja flašu rakije, a Toma da krene sa Dragicom, pa ona da popljuje bebu „pu, pu, pu (srpski, tri puta) koke te posrale (ionako neće da razume šta to znači) ništa nisi lep, ništa ne valjaš (od koga je…)“ ! To je dobro za prosperitet bebe, da uznapreduje brzo u gordog albiona! A Toma, da ne zaboravimo, da mu okači prvi orden u životu!
Što nas dete više zavoli danas, još više će da nas voli sutra… Babine, sve redno: kokoška obavezno sa glavom! Pogača, da se umesi bez kvasca da se dete ne naduva i bude debelo. Crveno vino, gibanica, i malo soli. Torta mora da bude okrugla, da dete ne bude „na ćoše“! Pod jastuk da se stavi neka kinta, nevezano za onaj dukat! I nemoj ko da je bio stipsa! Igračke da se kupe obavezno. I sve ovo iz fonda, koji će imati prioritet u budžetu. Za to mora da ima…
Šta sad, ne valjaju vam srpski običaji? A valja vam da se brukamo? Mi imamo najčvršće veze sa kraljevskom familijom, preko naše kraljevske familije. A i princ Filip je pravoslavac, od nas se i očekuje da odemo sa punom kotaricom.
Da ne bude da za Miladina ima, a nema za decu!? Je l vam smeta što baš „ovi“ treba da idu na babine? Pa mi bolju delegaciju nemamo! Državni vrh, malo li je? Samo fali ministarka zdravlja, ali nju ne vodimo, zbog uroka. A još kad se tome dodaju veliki državnički poslovi i njena svakodnevna, neizmerna briga o nama i mentalnom zdravlju… Važno je da ima ko da je dostojanstveno zameni.
Da Georgina nije najavila porođaj, siroti Mišković bi još trunuo u zatvoru. I imao kintu u džepu. Jer, nije ni naš fond svemoćan. Ovako, hitnost situacije je nalagala rijaliti: „48 sati do 12 miliona evra!“ Lepo mu je u petak naručena ta lova i savestan građanin, poput njega, na vreme je uplatio. Odricao se čovek, štekovao, pa ima! Vuk sit i ovce na broju! On na slobodi, a mi da se ne brukamo oko babina!
Šteta što Miško ne može da bude deo te babinjarske delegacije. Sad našli da mu uzimaju pasoš! A mogao je lepo, usput, da obiđe sve ekspoziture svetskih banaka, skokne malo do Rusije da obiđe prijatelje Kariće i – bog da nas vidi! Usput bi, možda, ubedio Bogija da i on pregovara sa vladom oko nekog jemstva. Milion po milion… Srbija ko Švajcarska! Zapravo, i na ove babine bi trebalo svakako da odu njih dvojica. Ako se neko razume u običaje i tradiciju, onda su to oni. Naročito Bogi Pećki! Eh, koliko dece su gospođe Karić izrodile, utrenirale se babine, samo tako. Onda bi on, zajedno sa Miškom, dodatno, pored naše zvanične svite, darivali kraljevski podmladak. Da im Bogi, sa svojom najbližom familijom, a njih je bar 28, otpeva i odsvira čuvenu srpsku uspavanku u tim prilikama: „Rodio se sin, mali gospodin“… Da se isprse, za sve pare, pa da i mi osvanemo u Bi-bi siju po nečemu dobrom.
Ali ne. Ovim našima je svaki potez gori od prethodnog. Šta će, mučenik, sada bez pasoša?! Na splavove ne ide, pozorište i bioskop ima i u skupštinskim televizijskim prenosima, a greota da se pali avion od Beograda do Niša. Jedino može da obilazi one svoje firmice po Srbiji koje, gle čuda, nisu propale u njegovom odsustvu. Zato bi država trebalo ozbiljno da porazmisli o jemstvu za Karića, nevezano za babine. I da mu se dozvoli povratak kući. Al’ na Kosovo! I da svi budu na okupu, kako su navikli.
Taman bi zabava bila kompletna. Sa istim glumcima. Istina, nekadašnji debitanti, u međuvremenu su stasali u doajene srpskog glumišta. Vučić, Dačić, Nikolić, Dinkić, Mrka, Slavka… Njihovu adaptaciju Miloševićevog „Malo morgen“ na sceni Srbija teatra, ne bi bolje osmislio ni Šotra. Pa makar bio potpomognut kostimografom Željkom Mitrovićem, muzičkim urednikom Sašom Popovićem, bendom Amadeus i generalnim sponzorom Delta holdingom.
I, kada taj političko-biznismenski krem krene na babine, tako đuture, da iskoristimo jedinstvenu priliku: nekako da organizujemo njihovo presretanje pred povratak u Srbiju pa da im se tada, kolektivno, oduzmu diplomatski pasoši! Bez mogućnosti povratka u zemlju!
Kad toliko hitaju ka Evropi – eto im je! I oni njoj!

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Jelena Maksimović

Pametna Šumadinka. Neodoljiva. Nekad išla u Petnicu. Sad u Petnicu ide njen sin. Ona je novinar i filolog. Ili filološkinja. Čita i čuva knjige u jednoj biblioteci. Vodi dobru emisiju na radiju u Kragujevcu.

5 komentara

  1. Odlican tekst,sve pohvale

  2. Tamara Dragićević

    Smeh do suza. Jelena, ulepšali ste mi ovaj tmuran dan. Hvala i Vama i Vašem prezimenjaku (mužu, bratu, sinu, svejedno).

  3. Draga Jelena, taman sam hteo da skupim hrabrost i od Aleksandra, zajedničkog prijatelja i urednika zatražim upoznavanje, a ono, ti se potpisa sa još nekim. Srećan je taj đuvegija. Uh, čekaj, možda i nije đuvegija?

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top