Početna / VESTI / Dnevna doza kulture / Da li vam fali Duško Radović? Meni – i te kako
Da li vam fali Duško Radović? Meni – i te kako

Da li vam fali Duško Radović? Meni – i te kako

PIŠE: Aleksandar Bećić

Tada sam imao skoro 17 godina i smrt nisam shvatao previše ozbiljno. Iza mene su odavno ostale senke moje bake, njeno sviranje klavira i smrt „najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti“. Život me je štedeo od neprijatnih stvari. Bio je raspust, provodio sam ga na nekoj istraživačkoj akciji i uživao u svemu onome što mi je život u to vreme pružao. 

Već tada rešio sam da za život zarađujem pisanjem, ali nisam bio siguran da li ću se zabiti u neku redakciju ili biti „ludi kreativac“ koji juri izdavače za svoje romane, novele, kratke priče i pesme. Jedno je sigurno: Bio sam previše zelen da bih pisao aforizme, ali sam zato voleo redovno da slušam najvećeg majstora tog zanata, Duška Radovića.

Delom i zbog lokal-patriotizma, jer je poreklom, po ocu, bio Čačanin, a rodio se u Nišu, u kom i danas živi moj ujak sa svojom porodicom. Mnogo mi je važnije bilo što je isti taj Duško Radović bio pravi Beograđanin. A dođoš. I te kakav.

A onda me je stigla vest da Duška više nema. Da je umro. U tom trenutku sevnula mi je jedna njegova rečenica koja je tada bila gotovo bogohulna, pogotovo u školi u kojoj ste u to vreme imali Marksizam kao predmet: „Biti marksist ima smisla samo ako niste pametni.“

Divan je bio taj Duško Radović. Namrgođen kao njegov „Strašan lav“. A zapravo – mekan. Ranjiv. Zamišljen. Mudar. Jer – samo mudar čovek može da da tako kratku lekciju iz etike, časti, morala, (nazovite to kako god) kao što je to učinio on rečenicom „Vodite računa o svom prezimenu: ono će živeti duže od vas i odgovarati za sve gluposti i greške.“

Video je taj Duško Radović šta nas čeka. Još tada je sa 27. sprata Beograđanke, u emisiji „Beograde, dobro jutro“ rekao: „Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu. Svi čekamo lepše dane“. Da li možete da zamislite da danas čujete tako nešto u programu Studija B? Ja ne mogu.

Nekako baš u ovo vreme pre dve godine, svojoj kćerki sam prvi put pročitao – po mom mišljenju – najlepšu pesmu za decu Duška Radovića. I danas mi traži da je čitamo zajedno. I izgovaramo ono „plavi zec, čudni zec, jedini na svetu…“

Danas, više nego ikad, treba zapamtiti reči Duška Radovića „Svako ko poštuje sebe morao bi se truditi da govori samo ono što misli. Ta sloboda i to dostojanstvo nemaju cene. Nemojte se ugledati na one koji govore ono što se u datom trenutku najviše plaća“.

Danas je 32 godine od kako je Beograd siromašniji za jednog od najboljih Beograđana. A bio je dođoš. I te kakav.

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top