Početna / Front Page Slide Show / Da li su krave htele iz epruvete tele
Da li su krave htele iz epruvete tele

Da li su krave htele iz epruvete tele

PIŠE: Svetlana Živanović 

Priča mi jedan mali (učen čovek, ali veliki ljubitelj životinja) kako su mu krave trudne (na kravljem jeziku one su – steone) i kad se očekuje prinova.

Interesujem se ko je srećni otac, a on mi kaže da je veterinar tu umešao svoje prste (taj čovek, bre, trpa prste gde im nije mesto; nekad su i vršilac i alat bili posve drugačiji). Ja se pobunim: eh, gde su ona srećna vremena, kad je to bila dužnost (a i zadovoljstvo) bika (kanda su i krave u tom uživale, bar ćutke), gde je tu ljubav (nekad su se i telad iz ljubavi rađala), pita li ko kravu šta ona želi… Mali kaže: pa to je isto od bika, samoo… Da, daa, moderna vremena: muškarci više ničemu ne služe, sem da doniraju banku sperme… Valjda i biku daju kakav goveđi Plejboj, ili puste koji filmić… I niko ne pita krave da l’ bi htele – iz epruvete tele!

A sećam se nekad… kad su mesto te veštačke oplodnje, gotovo volšebnog začeća, krave dospevale u blagosloveno stanje na staromodni način… Istina, goveđa ljubav ni tad nije bila slobodna (drugi su im birali partnere, vreme i mesto), ni tad nije uvek bila romantična (bar sa muške strane, jer bik je klasični žigolo), ali… nekako beše toplije, prirodnije… (Ako je Bog najpre stvorio Garonju, pa potom načinio i Šarulju, nije to učinio samo da ga ona navede da brsti sa drveta poznanja dobra i zla!)

IZ SIGURNOSNIH I PRAKTIČNIH RAZLOGA: 

Biku nikad nije dopušteno da slobodno pase na livadi, jer je to seksualni manijak: da se, kojim slučajem, otrgne s povoca, silovao bi sve do jedne krave u selu (kad mukne strastveno, sve se stresu i pribiju zadnjicu uza zid). Iz istih razloga, krave su uglavnom vođene bikovima na noge (i niko ih zbog toga nije smatrao lakim kravama, što, uostalom, nije ni primerena odrednica za četiristo-petsto kila), a one su se pravile kako ih tamo treba terati. Često me baba, u svojstvu goniča, vodila na te ljubavne sastanke. Krava za babom, a ja za kravom: teram žabu u vodu! (Iju, nemojte zameriti što sam u ranom detinjstvu bila podvodačica, baba me navela!)

Jednom godišnje krave dobiju priliku da vode ljubav. To su obično ugovoreni sastanci, naslepo… Dočuje gazda, ili svojim očima vidi, da u nekog domaćina, katkad i u drugom selu, bik delija – sve se krave za njim pomamile. Ujutru porane, te je lepo okupaju, istimare (tj. očešljaju), pa je povedu momku… One mlađe, neiskusne, ustežu se, sve nogu pred nogu, ne znaju šta ih čeka… A starije, koje su, ranijih godina, već prošle istim putem, ne možeš da sustigneš, samo što ne polete. Treba ih i razumeti: niti mogu kad hoće, niti mogu s kim hoće, a hoće samo jednom u godini.

Kad tamo, a već se otegao red pred štalom, ne možeš ga sagledati. Biku uvek pune ruke posla, ali on je revnostan: sve što može danas, ne ostavlja za sutra, niti prebacuje na drugoga; „radi“ ko crnac, dok ne spadne s nogu. Ima li ičeg boljeg nego kad je čoveku posao zadovoljstvo, odnosno zadovoljstvo (klijentkinje, pa i njegovo vlastito) – posao?! A jes’ im dobro, prstom ne moraju da mrdnu (prstom ne).

KRAVE NIKO NE PITA

Zaista, krave niko ne pita: voliš li ti njega, da li te je neko prinudio, jesi li se drugom obećala?!? Nit znaju kakve su mu oči (mada, kad je u tri sela tek jedan bik, ko oko očiju da pravi pitanje), kakvo seno voli, niti voli li da gricka šašu, a kamoli kako se ljubi. Ali nekako bikovi (koji vazda samo na jedno misle, a ništa drugo i ne čine) uvek su takvi da krave, još s kapije (i dok ga ne spaze), podiđu žmarci samo od njegova glasa. Prepredenjaci su to, čitav život posvete izučavanju ljubavne veštine, i čik posle da se nađe krava kojoj srce ne izleti na usta (a duša kroz nos), kad joj se primakne (istina, uvek otpozadi – to je njegova omiljena tačka gledišta). Da znate, Don Žuan se na goveđem jeziku kaže: Rudonja (ili nekako slično, znate već, marketinški trik: nomen est omen, što je u izlogu, to je i u radnji – što j’ u imenu, to i međ nogama), Cvetko, Boško…

Neke krave tek se zadevojčile, nikad dotad bika nisu ni videle; sve gledaju u zemlju, klecaju im noge, a on navalio ko mutav na telefon, i nema kod njega ni cile ni mile: s neba pa u… rebra (balkanski bikovi čuveni su po svojoj suptilnosti). One ustreptale, prvi put će ljubav voditi (za njega to je rutina, a žuri – deset krava čeka svoj red, i zanosno muče), pa se crvene od stida, malo zbog toga, malo zbog gomile okupljenih ljudi (ti perverznjaci!): svi razrogačili oči, zinuli u njih, ko da igra mečka! (Biku to nije problem, on je navikao na publiku, pomalo se oseća kao porno glumac; i voli kad mu kliču, misli da je muškarčina, govedo!)

I kad su starije, krave bejahu patrijarhalno vaspitane, pa se sve nećkaju, tvrde pazar (od žene se uvek očekivalo da ne legne odmah na rudu; biku to još zgodnije došlo, samo neka stoje), a ljubavnik da provali ogradu, ne može da iščeka! Taj je baš batlija: čitavog života samo ždere i upražnjava seks, a ženske (tj. krave) menja ko čarape, i niko mu ne kaže da je promiskuitetan. (Kladim se da je po zidovima štale lupao recke, i da mu je na kraju zafalilo cigle.)

Otkud ja toliko o seksu, i još životinjskom, znam? Ako nisam kumovala – kroz plot sam gledala (da budem iskrena, gledala sam kroz prste, jer odrasli voajeri smatrahu da te eksplicitne scene nisu za dečje oči, naročito plave).

Veterinar ima i druga posla (bik ništa drugo ne zna da radi)! I šta se on u to petlja, kad bikovi odvajkada, i sasvim uspešno, telad prave; bila to ljubav ili samo strast – vratite je u štale!

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Svetlana Živanović

Čitav život ratuje s vetrenjačama (pomno uči, na sopstvenim greškama, jednu te istu lekciju). Vrlo rano odala se kocki: Proćerdala decenije, čekajući svojih pet minuta. Piše kao što (mora da) diše. Tek što nije završila Srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top