Početna / Front Page Slide Show / Četiri prljava trika koje koriste loši lideri
Četiri prljava trika koje koriste loši lideri

Četiri prljava trika koje koriste loši lideri

PIŠE: Ronald E. Riggio

Bez obzira na to da li su toga svesni ili ne, političari i lideri često koriste psihologiju kako bi uticali i kontrolisali svoje sledbenike. I dobri i loši lideri mogu da koriste psihološke tehnike u svoju korist. Razlika između dobrih i loših lidera je – kako te tehnike oni koriste.

Predstavljamo vam četiri psihološke taktike koje se često koriste u modernom društvu.

Podeljenost na one u grupi i one van grupe

Ova tehnika koju ponekad nazivamo „Naše – njihovo mišljenje“ ili „oni i mi“ podiže koheziju i solidarnost između članova određene grupe ili političke partije tako fokusira na one „van grupe“.

Sigurno ste videli političare koji stalno govore „Mi smo dobri, oni su loši“. „Mi smo u pravu, oni greše“. „Oni predstavljaju pretnju našem načinu života koji moramo sačuvati“. Ovakva podela je koren predrasude jer su oni koji su „van grupe“ ocrnjeni, a tenzija raste. Nažalost, ovaj jeftini trik koristi se stalno u politici od strane svih lidera – bez obzira na to da li su dobri ili loši, i vodi ka oštroj političkoj podeli svuda u svetu.

Loši lideri izrazito eksploatišu ovu tehniku. Loš lider postiže prednost na kratke staze – lojalnost i predanost svojih sledbenika. Ali – to će ga na duge staze koštati: Pre svega u trenutku u budućnosti kada bude neophodno da se postigne saradnja (ili zajednički rad na ostvarivanju nekog cilja) između dve grupe ili dva naroda. E, to će tada biti teško. A kada demonizujete one koji su „van grupe“, možete probuditi ono najgore u ljudima. Dobri lideri pokušavaju da izjednače podelu tako što se fokusiraju na zajedničke (superordinantne) ciljeve i na zajedničkom radu kako bi se rešili obični problemi i postigli zajednički ciljevi.

Ronald E. Riggio, doktor psihologije, profesor organizacione psihologije, autor i koautor više od 100 knjiga, istraživačkih radova i stručnih tekstova iz oblasti liderstva, organizacione i socijalne psihologije.

Doktor Ronald E. Riggio, profesor organizacione psihologije, autor i koautor više od 100 knjiga, istraživačkih radova i stručnih tekstova iz oblasti liderstva, organizacione i socijalne psihologije

Zahtevanje bespogovorne pokornosti autoritetu

“Uradi što tražim jer sam ja šef”. Ovakva izjava je pokazatelj lošeg liderstva. Milgramova istraživanja pokornosti pokazala su da će ljudi pokazati slepu pokornost autoritetu, pa će čak ići tako daleko da nevine žrtve bolno šokiraju i dovode ih u opasnost. Ali, kada pojedinac traži apsolutnu pokornost, to je onda apsolutni pokazatelj lošeg vođstva – još jedan jeftin psihološki trik. Kao deca, uglavnom su nas učili da se pokoravamo autoritetu, ali neki nastavljaju i u odraslom periodu da se bespogovorno, slepo pokoravaju.

Put kojim se ređe ide i kojim idu dobre vođe je da se sledbenicima (odnosno podređenima) dozvoli da u pojedinim slučajevima preispituju autoritet šefa. Vođa koji se ne konsultuje sa sledbenicima ili koji vođa koji ne dozvoljava podelu moći, već zahteva slepu vernost,ne samo da je loš, već će na duge staze biti veoma neefikasan.

Pravljenje izuzetaka

Lideri su ti koji diktiraju pravila, ali dobri lideri ne samo da ih diktiraju, već daju dobar primer tako što ih sami poštuju. Loše vođe imaju sklonost ka uverenju da su oni izuzeti od pravila, da se pravila ne odnose na njih zbog toga što su oni ili njihova pozicija – važni. Etičar vođstva Teri Prajs (Terry Price) naziva to pravljenjem izuzetaka. Primeri uključuju mnoge lidere koji su se nezakonito ili nemoralno ponašali: primali mito, bavili se nelegalnim radnjama, izbegavali zakone i propise. Najbolji lideri poseduju smernost. Oni znaju da se pravila odnose na njih i da su oni moralni primer za svoje sledbenike.

Nerealna razmena

Ova tehnika je česta kod religijskih lidera i šefova država: Oni obećavaju nešto što nikako ne mogu ispuniti (večno spasenje, na primer) u zamenu za potpunu odanost sledbenika.

Vođe pojedinih sekti traže od svojih vernika da prepišu kompletnu svojinu (ili veliki deo svojine) u zamenu za (eventualno) spasenje. Kada se od sledbenika traži da načine velike žrtve (kao na primer da daju novac, ili žrtvuju svoju slobodu), time se stvara skoro neupitno obožavanje vođe a verovatnoća slepog praćenja se povećava.

Kad god vođa (verski ili državni) tvrdi „Bog je na našoj strani“ (ili „Bog će nas pogledati“) – to je – po definiciji – nerealistična razmena, jer – kako na kraju krajeva – vođa to može da zna? Možda bi bilo dobro da svi zapamtimo rečenicu Abrahama Linkolna: „Ne brinem se da li je Bog na našoj strani. Moja najveća briga je da budem na strani Boga“.

NAPOMENA: Tekst je preuzet sa stranice Psychology Today.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Ekipa portala Kolumnista

Ekipa portala Kolumnista nije anonimna. Ovaj tekst uredila je i objavila osoba koja je danas dežurna i koja pazi da vaš omiljeni portal funkcioniše bez problema.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top