Početna / Front Page Slide Show / Čekajući kraj ekspozea
Čekajući kraj ekspozea

Čekajući kraj ekspozea

PIŠE: Rada Karanac

On čita ekspoze. On predlaže njih. Jedna tamo od njih nije baš! On ima plan. On će ovo… On će ono… Narod, pretpostavljam da sve konta. Tačno zna kuda idemo i čemu stremimo. Narodu je najbitniji ekpoze na boga ti pitaj, koliko strana. Narodu je najbitnije trenutno ko ga tamo u sali sluša, a ko jok. Narodu je najbitnije oće li to pročitati stojeći, sedeći il ležeći. Ma dajte bre…

Narod ne zna gde udara i što udara. Od dece koja prose ne može da se prođe ulicama, niti da se sedne na klupu u parku. Ne pristaju nikako da im se kupi hleb ili kiflu, hoće paru! Pored kontejnera redovi, ko ulje da se besplatno deli. Ona čeprka po njemu, traži nešto, a čeljade stoji pored i gricka keks. Ne smem ni da pomislim gde ga je našlo.

A U SRBIJI…

U prodavnici se svi upisuju u onu svesku za veresiju. Pravdaju se radnici kada će platiti i što nemaju baš sada. Nekoga i sramota kada je gužva da ga upišu u svesku. Neka baka traži po novčaniku tri dinara, zafalilo joj za pola hleba. Moli da je ubeleži dok ne bude penzija. Radnica odmahuje rukom, kao da je sve u redu. Svesna da joj to odmahivanje otkine trećinu plate. Ako i bude. Jedna žena kupuje dva koluta toalet papira, šest paprika, dvestra grama mlevenog mesa, dva piva i sok od nepoznatog proizvođača. Kaže ima goste, pa da ima… Cigarete mahom većina uvija. Svima kao leči živce ta igra prstima.

Roditelji školaraca već zaviruju po prodavnicama, tražeći najjeftinije sveske. Sa linijama. Bez linija. Velike kockaste i male linijaste. Notne. Treba i blok broj pet. Razne vrste bojica. Drvene olovke od specijalnog proizvođača, jer su tvrđe i istrajnije. Naravno i rezalje, majku mu. Šestari. Lenjiri. Gumice. Uvijači za knjige. Patike i kompletna oprema za fizičko. Sa cipelama će se provući, iako malo udaraju u veliki prst, ali ubrzo će zima, pa će čizme da kupe. Novi ranac, jer se prethodni pocepao od tovara. Pernicu će valjda kum da kupi. Taman dva čeka. Dobro je da može na tries dana.

Roditelji beba „prevrću“po familiji i komšiluku, nadajući se da će provaliti čija su deca poodrasla. Sve će da im dobro dođe. Kao da je bitno što je pocepana zeka. Što su čarape besparne. Dečak-devojčica. Plavo-roze. Pa to uopšte nije više bitno. Zdravije su one pamučne pelene. Ove pampers nisu dobre. Mašina ionako radi, a i peglu kupili novu. Dobro je što se žena porodi u leto, taman beba da odraste malo do zime, da ne mora da se „loži pun gas“.

12039274_714824198647894_2794082116960479956_n

Pored  reke sedi veselo društvo osnovaca. Sakupili lovu da kupe neko „plastično“ piće. Zezaju se kako zajedničkim ulaganjem možda mogu i da se provedu. Polemišu koji je kriminalac najbolje prošao i šta se više kome isplatilo. Neko zamišlja šta bi radio da je na mestu tog idola. Gde bi ulagao i kako bi konačno otišao u inostranstvo. Zamišljaju šta bi rekli da naiđe neka starleta. Planiraju kako zajedno da „uđu“ u rijaliti i uzmu kintu. Zapalili i travu, čuli da ne mogu da se navuku.

„Na gajbi“ kod Juce se okupili  drugari iz srednje škole. Njeni roditelji rade na „državnim jaslama“ pa uzeli odmor… Počela sezona kupljenja šljiva i branja kupina. Ona upisala faks, a neće da živi u domu, oće stan blizu, a i našla cimerku. Par njih upalo na samofinansiranje i odustali. Skupa školarina. Planiraju da ulete u neki „brz“ posao i da se tako snalaze. Jednoj drugarici deda našao posao u nekoj firmi. Kaže dužan mu direktor. Njoj se ne radi, a naročito ne taj posao. Drug Miša ima obezbeđeno sve, matori imaju privatnu firmu. Kaže da je ćale već sve preveo na njega i da će da bude generalni. Trenutno traži sekretaricu u radnika. Nikome ne ponudi posao. Andrija će da ostane na selu. Ima ogromno imanje. Ima ideju i entuzijazam. Nada se da će za selo doći bolje vreme. Seka ima u planu da zameni silikone. Ovi joj nekako blentavi. Upisali su je na privatni faks. Mnogo skup. Ona će dok traju studije se bave modelingom. Sestra jej je štreber pa će da piše te radove koje traže. Nju sve mrzi. Pera ima plan da beži u inostranstvo. Nije bezveze izučavao zanat. Miloš planira da završi kibernetiku i ostane ovde. Brine ga što će njegovi da se sekiraju kako da ga odškoluje. Ostali bez posla u kasnim godinama. On je već našao neku šljaku na stovarištu. Zna da može sve u roku da polaže i da radi usput. Mileniju baš briga za sve. Ona ima šta poželi. Matorci se odavno uvalili u neki biznis preko države. Trenutno traži po netu lep auto ljubičaste boje.

PENZIONERI, SELJACI I RADNICI

Na šalterima gužve. Stigle penzije. Penzioneri podižu pare i zahvaljuje se šalter radnicima. Klanjaju se. Sedaju na klupice, svaku novčanicu ponovo broje. Vade papiriće. Struja. Voda. Lekovi. Internet-unučići neće da dođu ako ga nema. Dug u prodavnici. Dug komšinici. Ostalo deci. Da im se nađe. Par stotina odvajaju u pregradu. Za najomiljenije unuče. Da ima. Mlado je. Voli pare.

Seljaci odavno samo gledaju u nebo i u televizore. Sa neba očekuju vreme ili nevreme, sa ekrana uputstva od onih koji livade osim u bojankama videli nisu. Sa televizora čuju šta treba da sade. Šta da vade. Koliko da prskaju i kojom prskalicom. Kako da gaje krave i prave sir. Koliko duboke treba da budu brazde. Koliko osvetljena treba da bude biljka i koliko visoko sme da poraste. Za godišnji odmor čuli na tom istom televizoru, kao i za radno vreme. Uplaćuju penzije. Ako propadnu, valjda će ih deca izdržavati. Toliko su zaslužili. Brinu samo kako da kupe grobno mesto. Da se deca i oko toga ne muče. Na sigurno su sakrili pare za spomenik. I pisamce. Da se deca ne glože oko imovine. A kada umru, neka rade šta oće. A prodaće, znaju oni to.

Medicinska sestra podiže pare sa bankomata. Tri puta proverava. Nešto malo. Setila se da su prošli čekovi. Na odloženo. Trči da vrati dugove po prodavnicama. Mora da stigne na vreme kod bake koju neguje nakon posla. Usput uči nemački, jer se prijavila na konkurs. Planira da ide preko grane. Proverava da li je baka (njena majka) sačekala decu iz škole i odvela ih kući. Čuvaće ih dok ova njena baka ne zaspi. Muž joj se javio sa puta. Kamiondžija. Zapalila mu se prikolica. Gazda mu je rekao da ga ne interesuje. Da se snađe i da ne računa na kintu.

Jedan muškarac se drži za glavu i plače. Planira da skoči sa terase. Žena ga ucenjuje, maltretira i preti. Decom, naravno. I njih kinji i ponekad tuče. On je ostao bez posla, pa ga ona izdržava. Mislio je da je prijavi, zbog dece, u te razne institucije. Sramota ga. Šta da kaže. Zlostavlja ga žena. Tuče decu. Gledaće ga podozrivo i sumnjivo. Trpeće i štitiće decu kako zna i ume.

Po medijima se vodi ljuta bitka da li je u redu biti gej ministarska ili nije. Ko je oduševljen, a ko će tek da bude besan zbog toga. Ko će da ima zvučniji naslov i najnoviji aber. To je pitanje opstanka ove države… Ko, šta i kako radi u krevetu? Verujem onda da će pisati i o tome koji ministar voli pozu 69 ili onu misonarsku. Valjda po tome cenimo sve. Krevet je taj koji daje konačnu ocenu. I svi mi koji u tuđe volimo da zavirimo ili zamislimo! Ih, divnih li fantazija!

I tako… Svako u svojoj muci i brizi. I slutnjama. I strepnjama. Narod je digao ruke od boljitka. Narod gleda kako da ne poludi. Narod gleda kako da preživi. Narod živi onu: „Seci uši krpi dupe“.

Živeo narod.

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Rada Karanac

Pametna žena sa Zapadne Morave. Iz Čačka. Master. Ali pravi, a ne kao neki (koji su takođe iz Čačka). Sociolog i kulturolog. Obično je zovu da gostuje na TV kad neko u nekoj školi nešto mnogo zabrlja. Ili kad se neki klinci potuku. A toga je bilo – koliko god hoćeš. Mi je zovemo kad želimo da napiše dobar tekst. Ili ona zove nas.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top