Početna / Front Page Slide Show / Zbogom, porodico Broz
Zbogom, porodico Broz

Zbogom, porodico Broz

PIŠE: Aleksandar Bećić

Žao mi je, dame i gospodo, virtuelni i stvarni prijatelji, ali ne mogu da sa vama podelim zabrinutost za sudbinu Jovanke Broz.
Ne, nije u pitanju moje ideološko opredeljenje, niti moje lično mišljenje o liku i delu Josipa Broza i njegove poslednje (da li baš) supruge, koja je dobrano nadživela doživotnog predsednika odavno umrle zemlje.
Nije u pitanju ni moje nacionalno shvatanje stvarnosti, niti razmišljanje o tome da li je J. B. T. zajedno sa njegovom poslednjom suprugom krao ovu zemlju ili je mudro vodio.
Jednostavno, dame i gospodo, stvarni i virtuelni prijatelji, ne mogu da budem zabrinut za opstanak poslednje prave Prve dame, jer sam zabrinut za živote onih običnih, takozvanih malih ljudi, za koje se dugo godina govorilo da su najveće blago ove zemlje.
Zabrinut sam za sudbinu one još nerođene dece koja još uvek u stomacima svojih majki treba da odraste dovoljno da može da se nosi sa ovom zemljom.
Zabrinut sam za sudbinu onih koji će u toku ove noći izaći na svet.
Oko njih neće zujati bulumenta vrhunskih lekara.
Neće ih pratiti novinari.
Oni će biti osuđeni na borbu u Srbiji.
Bez ičije pomoći. Osim one koju će dobiti od svojih roditelja.
Cinično je to od strane ove zemlje.
Kao pre 33 godine, top tema u novinama, na radio stanicama, u TV dnevnicima i na portalima raznih vrsta (dobro toga nije bilo pre 33 godine) je Broz. Ovaj put Jovanka.
Siguran sam da ovog puta (a svi mi umiremo – pre ili kasnije na ovaj ili onaj način) neće biti prekinut TV program. Siguran sam da u studio neće hitno biti doveden specijalno obučeni spiker koji će najprofesionalnije saopštiti svim narodima i narodnostima da će umro najveći sin svih naših naroda i narodnosti. Njega ipak, odavno nema.
Biće medijskog lešinarenja. Specijalnih emisija. Biće i onih koji će odmah napraviti teoriju zavere kako je Jovanka još nešto znala, što nikome (a naročito belosvetskim vladarima iz senki, naravno) nije bilo u interesu da se sazna. Biće naravno i najrazličitijih medijskih specijala i – naravno – objaviće se knjiga „Tako je govorila Jovanka“. Pa onda drugo, dopunjeno izdanje pod naslovom „Moja istina o Titu“. I tako dalje. I tako bliže.
A ova deca, koja su osuđena na Srbiju danas, ona će morati da škrguću od najranijeg doba, čak i pre nego im izrastu oni prvi, mlečni zubi.
Zato što u najneodgovornijoj vladi koju imamo još uvek sedi ministarka zdravlja po imenu Slavica Đukić Dejanović. A sedi – zato što je to pitanje političkog dogovora. Jer, da ima iole morala (kao što nijedan srpski političar nema), da iole drži do zakletve koju je polagala kao medicinski radnik, sama bi se povukla. No, već svi mi znamo da ona to neće uraditi.
Lično, u četvrtak uveče, dok sam gledao dnevnik državne televizije, mene je bila sramota da kažem da sam novinar. U najgorem šlihtaroškom, dupeuvlakačkom maniru prema svakoj (i bez izuzetka svakoj) vlasti, „javni“ „servis“ je „ministarki“ posvetio tri vezana priloga. Polovinu vremena vezanog za dešavanja u državi.
A ministarka se smešila. Isplatio se trud njenog kompletnog tima. Prodrla je u svaku kuću i pokazala kako je odgovorna. Dovela je stranca iz klinike u Austriji koja će operisati decu Srbije. To je, inače, baš ona klinika u koju pre šest meseci nismo imali zakonske mogućnosti da pošaljemo decu na lečenje. Najavila je da će se i u Srbiji vršiti transplantacije organa. Evo, da znate ministarka, nisam bez duše: već četiri godine imam donorsku karticu. Naglasila je da je odlučna da razreši pitanje propusta u obavljanju lečenja na klinici Narodni front. E, „ministarko“… Kad bi ti znala koliko bi morala da putuješ po Srbiji i koliko bi nezavisnih komisija morala da oformiš, da ispitaju sve sumnjive smrti u bolničkim posteljama ove zemlje, možda bi i sama otišla, bez da te iko tera. Ali, „ministarko“ ti nećeš da se baviš svojim poslom. A buka oko „lečenja“ se diže samo u Beogradu. Za druge gradove niko i ne mari. Nažalost.
Zato ja nemam vremena da se brinem za poslednje dane Jovanke Broz.
Zato što u ovom trenutku u ovoj zemlji previše dece pokušava da dobije šansu za život.
A Jovanka (ne zamerite mi, pojedinci, što tako govorim) je svoj život dobrano proživela.
Vreme je za one nove živote.
Da oni budu – udarna vest.

NAPOMENA: Fotografija Jovanke Broz preuzeta je sa portala dnevnog lista Novosti

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top