Početna / Front Page Slide Show / Blerovanje ili revizija srpske istorije
Blerovanje ili revizija srpske istorije

Blerovanje ili revizija srpske istorije

PIŠE: Aleksandar Bećić 
Probudio sam se sa željom da je vest o dogovoru da Toni Bler postane savetnik Aleksandra Vučića samo ružan san. Sa željom da do takvog sastanka nikad nije ni došlo. 
Ali, nije.
Aleksandar Vučić se zaista sastao sa Tonijem Blerom. Svaka televizija je danas ponovila snimak od sinoć: s jedne strane bivši, a sa druge strane sadašnji. Premijer. Obojica sa zaleđenim osmehom. Istina, onaj iz Londona iskežen. Ovaj iz Beograda se takoreći smeška.
Namerno ne govorim Super Alek.
Više – nema zajebavanja.
Aleksandar Vučić je razgovarao sa čovekom koji je lobirao da nas bombarduju. Razgovarao je sa čovekom za kog je nekadašnji javni tužilac Andrija Milutinović, u septembru 2000. tražio 20 godina zatvora zbog bombardovanja Srbije.
Razgovarao je sa čovekom koji je pre samo četiri godine udario šamar kompletnoj Srbiji pričom da je upravo on zaslužan za bombardovanje naše zemlje.
Pri tom, ne govorim o političkom, nego o onom ljudskom šamaru, jer smo u tom bombardovanju bili oštećeni svi: i pristalice i protivnici Slobodana Miloševića, Mirka Marjanovića i članova njegove vlade (a među njima i Aleksandra Vučića). 

CITATI I JOŠ PONEŠTO
Bler je, da podsetimo, u svojim memoarima „Putovanje“, u poglavlju „Kosovo“ naveo kako je odigrao ključnu ulogu u „humanitarnoj intervenciji“. Bler u memoarima (kako navodi Kurir) piše i da ga je „Klinton kritikovao zato što su se u američkoj štampi u to vreme pojavljivali tekstovi da britanski premijer vrši pritisak na SAD da pristanu na slanje kopnenih trupa na Kosovo i Metohiju, ukoliko vazdušni napadi ne budu dali rezultate, ali da je naposletku ipak pristao i na kopnene trupe“.
Aleksandar Vučić se sastao sa bivšim britanskim premijerom čija žena vodi advokatsku kancelariju koja je vodila odbranu Ramuša Haradinaja u Haškom tribunalu potpomognuta milionskim svotama novca datim za njegovu odbranu.
„Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva“, reče davne 1999. Toni Bler.
„Zadovoljan sam napretkom Srbije na putu ka Evropi i namerama Beograda da sprovede sve neophodne reforme. Prihvatam da u tom procesu pomognem srpskoj vladi“, reče juče isti taj Toni Bler. 
„Strane agenture koje vode specijalni rat protiv srpskog naroda uspele su da zavrbuju neke srpske političare koji se sada hvale kako imaju podršku svetskih sila… Neprijatelji Srbije koji su ubijali naše građane i uništavali našu zemlju, rešili su da po svaku cenu, medijskom agresijom i okupacijom obezbede što širu podršku svojim slugama u Srbiji“, napisa u martu 2000. u Velikoj Srbiji tada mlađahni, ali veoma važni radikal, Aleksandar Vučić, navodeći i Blera kao jednog od neprijatelja.
„Imali smo odličan razgovor. Od Blera sam tražio konkretnu pomoć u procesu evropskih integracija i dobio uveravanja da je spreman da svojim ugledom i kontaktima pomogne srpskoj vladi“, rekao je Vučić za “Blic“.

ZA ŠAKU DOLARA? 
Ne, naravno, šaka je uvredljiva kategorija.
Besplatno, onda, zato što smo zemlja koja je u krizi?
Ne, opet, naravno, i to je uvredljivo. Za šta se, pobogu letelo privatnim avionom do Beograda.
Toni Bler već sedam godina ima svoju firmu za lobiranje. Skupu firmu. Interesantno: nedavno je Telegraf (onaj engleski, ne ovaj naš) optužio dva saradnika Tonija Blera za protežiranje Muslimanske braće. Znate li ko je jedan od dvojice saradnika? Mustafa efendija Cerić, nekadašnji reisu-l-ulema Islamske verske zajednice Bosne i Hercegovine. Ali, da ne širim u nedogled.
Navešću još jedan stari citat Aleksandra Vučića:
„Naš je cilj da ukažemo ko su strani plaćenici i da objasnimo šta će se sa Srbijom dogoditi ako bi Amerikanci uspeli da je pokore i da na vlast dovedu svoje sluge. Srbija ne bi postojala“, pisao je nekada radikal, a sada naprednjak u Velikoj Srbiji u martu 2000.
Pa, ako može radikal da se prometne u naprednjaka, zašto ne bi mogao arhetipski neprijatelj koji nas je nazivao zlom i varvarima da se prometne u najvećeg prijatelja vaskolikog naroda ove zemlje?
Za šaku dolara. Poveću. Pardon, za (isto tako poveću) šaku evra. Ili funti. Onih britanskih.
Mogao bih da kažem na kraju da sve ove godine živim u zabludi kako sam pametan. A glup sam. Neviđeno sam glup. Zato što sam mislio da po zakonima ove zemlje ratni zločini – ne zastarevaju.
Ima li neka zemlja koja bi mi dala azil, onako preventivno, dok me u starom, dobrom maniru, ne proglase za „stranog plaćenika i domaćeg izdajnika“?

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

2 komentara

  1. Mira Novaković

    Ne volim da koristim ružne reči, ali sad moram. Da je politika kurva, to znamo. Ali i medju njima ima razlike, ima ona tzv. elitna,malo finija, skrivenija, a ova naša je ona zadnja, trotoarska. Ostaje mi samo da se nadam da će. značajan deo onih koji su mislili da glasaju za manje zlo, početi ipak da razmišlja svojom glavom.
    Što se azila tiče, teško. Možda je Bler dobio zadatak da lobira kako je Srbija NAJdemokratskija zemlja na svetu, kako bi oni mogli mirno da krenu da se obračunavaju i sa takvima kao što ste Vi, a možda i ja.

  2. Mira Novaković

    Na stranu politika, osećam potrebu da se dotaknem i teme ljudskosti. Ovaj me tekst inspirisao da napišem još nešto. Pesma je nastala u jednom dahu, iz bola i svesti da se u ovoj zemlji, od vremena kada je Laza Lazarević napisao „Sve će to narod pozlatiti“, ništa nije promenilo.

    Pesma ubijenih civila

    Petanest godina dugih
    Naše duše u mraku lutaju.
    Petnaest godina tužnih
    Mrtve usne nemušto pitaju.

    Zašto?
    Ko prizva teška krila
    Milosrdnog andjela tog?
    Jesu li
    naši životi ta cena bila,
    vekovne borbe dobrog i zlog?

    Petanest godina dugih
    Naše duše za pravdu mole,
    Petanest godina tužnih,
    zbog onih što nas pamte i vole.

    Danas smo umrli opet,po drugi put,
    Jer nema pravde i milosti za nas.
    Ubica osmeha milog, uz vlasti skut,
    Ponovo nudi našoj zemlji spas.

    Zašto baš nas zadesi pravda sa neba,
    Nas u vozu, u šetnji, za radnim stolom?
    Koliko puta da umremo treba
    Da bi bilo bolje narodu ovom?

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top