Početna / Front Page Slide Show / Beograd na Vođi
Beograd na Vođi

Beograd na Vođi

PIŠE: Aleksandar Bećić

Ima tri godine otkako sam naivan, zabludeo, poželeo Velikom Vođi Vaskolike Svrbije da sledeći, 46 rođendan, provede u političkoj penziji, gajeći živu i zdravu decu. Srećom po Velikog Vođu, moje mu se želje nisu ispunile. Osim što su mu, Bogu hvala, deca živa i zdrava i što ima na brojnom stanju još jedno.

Jučerašnji beogradski, borski, aranđelovački izbori, kao i izbori u Sevojnu pokazali su da mi se želja u dogledno vreme neće ispuniti.

GORKA ISTINA

Pokazali su ti izbori, na moju veliku žalost, još nešto:

Da nemam pojma. Da se borim protiv vetrenjača. Da je ipak – većina – zadovoljna sistemom koji ih okružuje. Da je većina pristala na sistem korupcije, kriminala, podmićivanja svega i svačega. Da je sasvim u redu živeti u zemlji iz koje svake godine odu oni koji imaju šta da daju i ustupe mesto onima koji su završili trčipiš škole i fakultete, koji su preko noći postali masteri, doktori i vajni stručnjaci.

Ovi izbori pokazali su da je baš dobro živeti u zemlji u kojoj se banalni lekarski pregledi zakazuju samo na dva načina: Ili za nekoliko meseci, kada vam taj pregled više ništa ne znači, ili u toku kampanje, kada je sve besplatno i može odmah, ako zaokružite znate već koga.

I znate, za taj sistem u kom su, kako kaže ona narodna „došli divlji i oterali pitome“ (figurativno govoreći) ja ne krivim naprednjake. Oni su jedna fantastično organizovana putujuća politička interesna grupa koja će korak po korak ispuniti svoje ciljeve (napuniti džepove onih na vrhu na uštrb raje koja će povremeno dobijati mrvice) po svaku cenu.

TORTA I VATROMET

Zato Veliki Vođa Vaskolike Svrbije može danas s širokim osmehom na licu da duva u svećice na svojoj rođendanskoj torti i s punim pravom može danas da kaže kako je politički genije, kom treba prirediti još jedan vatromet:

Njegova trokraka kampanja izbora za Beograd (a i druge gradove) pokazala se veoma, veoma uspešnom.

Uspeo je (po prvi put u istoriji Svrbije) da napravi tako organizovanu migraciju da je Beograd postao dvomilionska kasaba.

Uspeo je da „humanitarnom pomoći“ podmiti sav jad i bedu u svojim redovima.

Uspeo je da lažnim listama toliko pojača glas onih koji su za bojkot izbora da je obesmislio barem tri ozbiljne političke ideje, i uspeo da raspe barem 150.000 glasova.

I ŠTA SAD?

Ništa. Sad ćemo do nekih sledećih izbora da slušamo mudrovanje na društvenim mrežama kako su:

Izbori besmisleni dok se država ne baci na kolena bojkotom

Birački spiskovi bili sramotno netačni

Uslovi za izbore bili potpuno nefer

Mediji bili potpuno zatvoreni za opoziciju

A to je sve – samo gubljenje vremena. Naročito to zalaganje za bojkot svega.

Sama ideja bojkota – za koju se inače vrlo glasno zalaže i moj saborac i sapatnik Peđa Đurović – meni lično i nije toliko strana, koliko je nerealna. Jer – glavno pitanje na koje niko ne daje odgovor je – ko će to da pokrene bojkot i šta će njime da se postigne? Baš me interesuje kako će se na društvenim mrežama (kako se pojedinci zalažu) podići svest građana o neophodnosti bojkota? Kako će se ova država „baciti na kolena“ potpunim otkazivanjem poslušnosti? Ko će da organizuje taj bojkot? Kako će da ga sprovede, kad su poznati mehanizmi države koji mogu da vas izbace iz stana, ostave na ulici i jednostavno izbrišu? Kad će da se pokrene taj bojkot? Za koliko će da obori zemlju „na kolena“? I nadasve me interesuje – koliko će nam vremena trebati da podignemo ovu zemlju posle bojkota?

Nažalost – sve su to pitanja na koja oni koji se zalažu za bojkot – nemaju odgovor.

 

VREME JE

Vreme je, gospodo opozicionari, da u vašim (našim) dvorištima proradi metla. Da se sklone oni koji su tu predugo, a dovedu oni zbog kojih niko ne podiže obrvu.

Vreme je, gospodo opozicionari, da se sujete progutaju i da se krene zidarski, iz početka, zasukanih rukava, bez odela i kravate.

Vreme je da shvatite da vam postojeći mediji neće pomoći. Da morate da napravite svoje. I da se razumemo: Ako napravite „mekane“ medije – to je bacanje para. Nažalost. Takve već imate. I govorite kako su sjajni i kako su primer dobrog novinarstva, ali ih ni vi ne kupujete, ne pratite, ne gledate. A to je sramota.

Vreme je i da se levica, razjedinjena i rasuta po kuloarima, zabrinuta najviše oko toga koji će pokret da povede igru, probudi i zaista krene u akciju.

A ŠTO SE OVOG PORTALA TIČE…

Ima skoro pet godina da sam stvorio ovo parče interneta uz pomoć nekih ljudi. Neki su, zahvaljujući ovom portalu otišli dalje. Prema nekima sam, nažalost, na kraju ispao nekorektan. I sad im se na neki način izvinjavam.

Trudio sam se da na ovom ostrvcetu slobodnog mišljenja kritikujem i poziciju i opoziciju. Demokratski. I sve sam to radio na svoju štetu. 

Ako mislite da ću sad odustati, grdno ste se prevarili.

Ja sam oklop Don Kihota odavno navukao na sebe. I ovako debelom, taj oklop mi je tesan. Hoće da pukne na sve strane. Ali – ja ga nosim. I nemam nameru da ga skinem.

Neću ga skinuti ni kad (za neki skori rođendan) poželim Velikom Vođi Svrbije da dune u svećice u tišini doma svog. Tad će neko drugi preuzeti njegovo mesto.

A tog nekog moraće neko da prati. I kritikuje.

Share Button

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir. Autor je nekoliko romana (Svi naši razvodi i ostale porodične priče, Prvi čin, Treća komanda, Evo zašto te volim), drama (Sin domaćeg izdajnika, Telefon, Dan kada se nisam probudio, Partija bivših). Razvija scenario za originalnu sitcom seriju...

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top