Početna / Front Page Slide Show / Bando, otkud pare za izbore?
Bando, otkud pare za izbore?

Bando, otkud pare za izbore?

PIŠE: Aleksandar Bećić
Srećni nam novi izbori – uskliknuo je Master Toma onako ozbiljno, državnički, svečarski, nakon što je potpisao dekret (predsednički, jakako) i raspisao novu rundu glasanja koja će Srbiju koštati oko 300 miliona evra. Onih koje smo najednom smislili. Kojih najednom – ima.
A odakle?
Stvarno, bando političarska, otkud Srbiji, zemlji osiromašenoj, pare za izbore? Živo me interesuje kako za takve namene kao što je „provera izborne volje naroda“ uvek ima para, a za slanje nekog bolesnog deteta na lečenje, čiji roditelji vašom krivicom nemaju posao u ovoj zemlji, para nikad nema?
Da ne pominjem kako smo mogli da gomilu vrtića i škola da sagradimo od para kojima ćemo se igrati izbora.
Nemojmo. Škole nam zvrje prazne. Vrtiće nema ko da plati. A i u školama i u vrtićima bi morali da rade oni koji bi bili na budžetu.
Ali, mogli smo za te pare da sagradimo barem neku fabriku. Ili nekoliko malih pogona. U ovom trenutku lično znam pet osoba koje već tri godine pokušavaju da pronađu novac za proizvodne pogone koji bi doneli mnogo dobra i nahranili poneku porodicu u ovoj zemlji. Te osobe, koje imaju znanje, neće da idu u banke, jer je zelenašenje u tim institucijama legalizovano. A od države ne mogu da dobiju pare jer nisu bili ni u DS-u, ni u SPS-u, a nisu ni u SNS-u.
Ne. Ovoj državi to nije bitno.
Bitno je da se proveri volja naroda.

PROSTO SUZA ČOVEKU DA KRENE
Bože, divim se koliko li ste brižni o volji naroda. Dugo nisam video u svojoj novinarskoj karijeri (a ona traje od 1986.) takvu brigu prema onome šta misli i želi narod. Ali, recite mi, opet pitam, bando političarska, otkud Srbiji, zemlji koja na vazduhu živi već godinama, novac da se opet igra demokratije?
Da biste vi ostali na vlasti? Da biste posle izbora zaposlili još gore Kurte i još neobrazovanije Murte, koji od prvog dana mlate vašom partijskom knjižicom?
Samo me interesuje kada će ovi ljudi – bez obzira kom se bogu molili – shvatiti da ih vi, sve onako udobno zavaljeni u fotelje u kabinetima (ili ako teško živite – u dnevnom boravku „kućice“ na selu) – opasno zajebavate: i one koji od vas očekuju boljitak i one koji su od onih pre vas očekivali boljitak?
Ova vlada trajala je 18 meseci i dva dana. Sve sa rekonstrukcijom.
Sve vreme ste nam govorili kako je fantastična. Stručna i genijalna. Sve to znamo. Pa se najednom ispostavilo da nije tako genijalna i da nema baš takav evropski kapacitet. Pa ste iz nje smenili neke, a neke niste. Na mesta onih koje ste smenili, doveli ste druge. Još gore. Od zla oca i još gore majke (da se roditelji ne uvrede, tako se samo kaže). Evo, to i sami za neke od njih kažete. Ko biva – onaj kog ste doveli da nam reformiše privredu i zakon o radu – taj je sramota Srbije.
Čekajte malo, Mali, kako je kadrovsko rešenje najmudrijeg među najmudrijima, onog koji hoće da bude kalif umesto kalifa – sramota Srbije? Nije mi jasno? To kritikujete svog šefa? Ne bih ja to tako lako.
Što ste ga dovodili? Kako ste tako lako preskočili preko biografije i faktografije vezane za  istog tog – kako ga sad nazivate – Smradulovića?

ŠTA HOĆE OBIČAN ČOVEK
On hoće običnu vladu. Hoće vladu ljudi koji brinu o njima. Hoće vladu koja ozbiljno radi i ne razmišlja o interesima svojih partija. Vladu koja ne razmišlja o deviznim računima ministara. Običan čovek, naravno hoće pravo da radi. Da ima čime da uđe u kuću. Da ga ne gleda žena popreko zato što mu, zbog jednog od vas, kasni plata.
Običan čovek hoće vladu koja će brzo rešavati probleme. Vladu kojoj neće biti skupo da pošalje svog građanina na lečenje tamo gde leka ima. Običan čovek hoće vladu koja će zapošljavati njegove potomke. Ali ne u državnim institucijama, nego u fabrikama i firmama.
On neće ministre koji kažu da je zakon jednak za sve osim za pojedine, kao što je to Master Velja rekao kada su ga zli novinari pitali da li će rušiti vikendicu Master Tomi. Neće ministre koji reketiraju direktore fabrika, kao što je to radio jedan bivši ministar na mesečnom nivou. Sve dok nije dao ostavku. Sve dok nije došao drugi ministar i drugi premijer, koji su radili isto što i oni prethodni.
Običan čovek hoće da mu obezbedite vladu koja će poštovati Ustav i zakone ove zemlje. Ništa drugo.
Možete li vi to da mu date?
Lično – ne verujem.
Ni vi koji ste do juče bili na vlasti, ni vi koji ste pre toga bili na vlasti, a ni vi, koji ćete posle 16. marta biti na vlasti.
Zašto? Zato što vam je sopstveni džep važniji od džepa onog koji treba da glasa za vas. Nekog tamo 16. marta. Ili bilo kog datuma bilo koje godine.

NA BRZINU PODELJENE KARTE
Kada je Master Toma proglasio izbore tačno u podne, već je pola Srbije govorilo ko će s kim. I nemojte da gubimo vreme na objašnjavanjem oko toga kako pojedine partije prilaze nekim drugim: u Srbiji gotovo svako može da se zarad poslaničkih i ministarskih fotelja sliže s onim drugim.  Dajte da konstatujemo da oni koji su na vlasti svim silama žele da na vlasti ostanu. Naročito oni mali, koji na izborima ne bi mogli samostalno.
Naprednjacima pored Rasimovih socijaldemokrata i Pokreta socijalista druga Julina, pardon, gospodina Vulina, više ne treba niko.
Socijalisti tvrde da će nastupiti u starom koalicionom sastavu.
Oko Koštuničinog DSS-a okupiće se najraznovrsniji desničari građanskog tipa: Naši, pre svega.
Oko Radikala? Verovatno Republikanci. Ovaj put možda se Vojini puleni vrate u parlament. Teško, ali možda ipak.
Uz Đilasov DS najverovatnije će nastupiti Živkovićeva Nova stranka koja će doneti oko dva do tri posto glasača na listu. Kažu da će i najnovija sramota Srbije – biti uz „žute“. E, to može da bude iznenađenje, jer mnogi baš tog Radulovića ne doživljavaju kao sramotu već kao nekoga ko je želeo da promeni Srbiju na bolje, ali mu je falila dobra PR služba.
Oko osovine Dušana Petrovića tamburicu svira Nenad Čanak, psihološki sve razmatra Boris T – osvežen što kremom od jojobe, što životom na selu (a srpsko selo je zdravo, kao što znamo, i lekovito). Nudi im se (kaže čaršija) i LDP. Al, nudio se pre neki dan i naprednjacima. A nudi im se i onaj grobar (e, to je grobar, a ne Toma) srpske privrede po imenu Krađan, pardon, Mlađan Dinkić. E, tog ko uzme, prosto rečeno, zajebaće se. Pustite ga, bre, više niz vodu!

BELI LISTIĆI? NIKAKO!
Kampanja belih listića kojom su kažnjene demokrate za krajnji ishod imala je udarac glavom u zid: jer, sjahao je Kurta – naterali ste ga. A uzjahao je Murta.
Da li bolje živimo? Ne.
Da li su došle investicije? Jesu. Minorne. A i za te investicije nikako da saznamo pod kojim su uslovima stigle.
Da li je povećano zapošljavanje? Jeste. Pod uslovom da ste imali stranačku knjižicu.
Da li se vlada borila protiv korupcije? Jeste hapšenjima. A odmah posle hapšenja sledila su i puštanja.
Da li je bilo pravih rešenja? Objektivno? Nije.
Pa šta onda? Za koga glasati? Zašto? Hoće li biti išta bolje? Sve su ovo pitanja koja s pravom postavljate. Imam samo jedan odgovor: Glasajte za koga bilo. Samo izađite na izbore.
Sada vam to kažem.
Jer, ako ne izađete, onda će trenutno najveća partija proglasiti istorijsku pobedu. Njihova glasačka mašina je vojnički ustrojena i vrlo je disciplinovana. A poltronski mediji neće isticati u prvi plan da je na izbore izašlo manje od 40 odsto ljudi. Ne. Govoriće još više o liku i delu onoga koji želi da postane kalif umesto kalifa. I postaće.
A onda?
Onda ćemo sačekati još dve godine. U kojima će možda i biti malo bolje. Ali ne onoliko koliko želite.
A onda će opet izbori.
Sad vam to kažem.
Do tada će se, valjda, iskristalisati neke nove političke snage u ovoj zemlji. Snage koje su spremne da urade ono što drugi nisu: da rade za narod. I da preuzmu odgovornost. Ali zaista.
Nego, voleo bih da čujem, ipak odgovor na ono pitanje s početka teksta.
Bando, otkud pare za izbore?

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

2 komentara

  1. Ovo su vanredni izbori, koje je fabrikovala bivša/aktuelna Vlada, a raspisao Bajčetinac. Pošto je to njihova igra, zašto od svojih skromnih primanja lepo ne odvoje pare za sve troškove i pokriju ih. Ionako su ovi izbori blili potrebni samo njima, i nikome više.

  2. Dosta je bilo laži, prevare, lopovluka… hvatajte onog malog, žutog pacova što je umesto tetkinog kauča oglodao naše novčanike i zbrisao… maknite budaletinu koja trči po livadi pokraj autoputa „spasavajući“ decu iz automobila, maknite poluobrazovanu sramotu nacije sa Andrićevog venca, u zatvor sa mangupima upletenim u privatizaciju… Mrdnite se već jednom, jer će Srbija umreti i neću imati gde da se vratim; moja deca će biti stranci rodbini u Srbiji. I zovite me da zadužim svoj komad. Ustanak!

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top