Početna / Front Page Slide Show / Bajka o Slavici i sedam patuljaka
Bajka o Slavici i sedam patuljaka

Bajka o Slavici i sedam patuljaka

PIŠE: Aleksandar Bećić 
Kada bi ovo zaista bila bajka, trebalo bi da se zove drugačije: Snežana i sedam patuljaka. I trebalo bi da počinje rečenicom „U davna, pradavna vremena, iza sedam gora, iza sedam mora, živela je devojka po imenu Snežana“. Ili već nekako tako. Ali, naravno, pogađate: nit je u pitanju Snežana, nit su u pitanju patuljci. Barem ne oni iz bajke. A zemlja „iza sedam gora i iza sedam mora“ je Srbija. A glavni lik bajke je Slavica. Pogodite koja. I ovo je bajka – o izborima. 

I STVARNO, ZAŠTO OPET IZBORI? 
Odgovor je prilično jednostavan i jasan, a iskreno ga ne vide samo članovi koalicije SPS – PUPS – JS. Zapravo, vide i oni razlog za te izbore, nego žele da svojim simpatizerima (ako u ovoj zemlji ima simpatizera bilo koje stranke) pokažu kako su – eto – naterani da krenu u još jednu proveru i učvršćivanje narodne volje. Naravno, izbore diriguje uvek najveća stranka, mada zli jezici kažu da (ni) ovaj put to nije bilo pitanje stranačke, već strane volje. 
vucic i dacicKako bilo, najveća stranka je „rešila“ da se proveri volja naroda i krenula je u predizbornu trku. I ostali za njom. Problem je samo što su još u septembru prošle godine (dok su nas i Nobelovac Ivica i SuperAlek ubeđivali da izbora neće biti, jer je vlada (znate već) najbolja i stabilna), mnogi – uključujući i nas – govorili da će izbori u Srbiji biti – u martu 2014.
Dakle – zašto izbori? 
Zato što je u prethodnom periodu vlada koju sada slobodno možemo nazvati „prelazna“ prešla preko svih papira iz Brisela i ispotpisivala sve ono što se potpisati moralo. Pardon, što se od nas tražilo. Da li se moralo – saznaćemo možda nekad.
S obzirom na to da je biračko telo Master Tome i Super Aleka do sada bilo prilično tvrdo što se tiče „izdaje vitalnih nacionalnih interesa“, onda je bilo logično upotrebiti taktiku iskorišćavanja potrošnog dobra: postaviti drugog da potpiše kapitulaciju i onda ga pustiti niz vodu. Prevedeno na jezik srpske svakodnevice – to je značilo dati Ivici mesto premijera. Tako da on potpiše papire iz Brisela i nekad, u nekoj izbornoj trci – on bude kriv za izdaju. Takođe, najbitnija, a za politiku nebitna mesta dati Ivicinim ljudima. I onda taksativno jednog dana socijalistu po socijalistu – razapinjati u dupeuvlakačkim medijima.

E, SAD MALO O SLAVICI 
O toj Slavici smo na ovom portalu pisali mnogo puta. To je ona Slavica koja je u svim istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji osvojila ubedljivo poslednje mesto. Ona Slavica koja je iz meseca u mesec šokirala građane svojim bezdušnim pristupom i tretmanom onih o kojima mora da brine. Ona koja ne ide na „manifestacije“ kao što je sahrana deteta kom država nije pomogla u lečenju. Ona koja svog koalicionog partnera pošalje na lečenje u Švajcarsku koristeći državne fondove bez ikakve komisije. A za decu nema.
Bedno je i licemerno bilo gledati istu tu Slavicu kako tobož zabrinuto gleda u mališane obolele od retkih bolesti i obećava im pomoć, a ovamo nije ni prstom mrdnula za godinu i po mandata da se sistemski reši problem hitnog upućivanja na lečenje u inostranstvo. 
Uz tu grešnu i pregrešnu Slavicu radili su u toj „najboljoj, fantastičnoj vladi“ još mnogi socijalisti na ministarskim mestima. I jedan PUPS-ovac. Tutankamon. Jovan Krkobabić. Direktor od penzionerske firme. S obzirom na to da se ovaj askurđel srpskih političara leči – nećemo o njemu.

A MALO O PATULJCIMA PONAVLJAČIMA 
antic-mrkonjic-T-nenad-milossevic-1Beše tu Milutin pre roka Mrkonjić. On beše zadužen za gradnju nekih koridora i obilaznica. Za svojih godinu i nešto jače ministrovanja, nije uspeo da otvori ni kilometar auto-puta. Ali se zato zabavljao sa Nanom Bakutom. I tezge joj nameštao. Zato su ga i prozvali ministar za ugovaranje koncerata. Mrka nije baš patuljak, ali su mu rezultati ministrovanja ravni nuli.
Nasledio ga je Aleksandar Antić. Iz gradske ušao u republičku vladu. Obećao je kako nikad neće dolaziti na otvaranje saobraćajnica, nego da će raditi. Onda je došao na most Zemun Borča da se slika sa Master Tomom. Obećao je kako će putari zimu (nikad blažu, usput budi rečeno) dočekati i ispratiti spremno. A onda mu je prvi ozbiljan sneg paralisao vojvođanski deo autoputa. Morao je i tu da dođe da se slika. Samo što mu je Super Alek preoteo moć pred kamerama. Ukratko, ni Aca Antić nije patuljak iz bajke, ali si rezultati patuljasti.
novi i stariSećate se ministra volontera prosvete Žarka Obradovića? Zvanog Super Hik? To je onaj za čijeg je vakta Srbija dotakla dno što se tiče testova znanja u školama. To je onaj za čijeg je vakta legalizovano prepisivanje u školama. To je onaj za čijeg je ministrovanja došlo do krađe testova za malu maturu. To je onaj koji je ugled i status učitelja, nastavnika i profesora srozao čak i ispod nivoa koji su oni imali devedesetih, u ono ludo vreme. Obradoviću, sedi, jedan. Ne. I tebi nula.
Volontera je zamenio lekar. Tomislav Jovanović. Kažu ugledan profesor na Medicinskom fakultetu. Ne znam za to „ugledan“, ali znam da je njegov doktorski rad diskutabilan. A znam i da pre nekoliko dana nije uspeo da odgovori na pitanje koje mora da zna đak osmog razreda osnovne škole da bi položio malu maturu. I to – ne govorimo o pitanju iz srpskog. Nego iz biologije. A lekari se valjda razumeju u biologiju. U srpski ne moraju, ionako sve pišu na latinskom. Dakle, taj ugledni profesor je takođe poznat po nemešanju u svoj posao: direktore škola počeli su da zajebavaju čak i novinari iz susednih zemalja, na privatnim fakultetima se i dalje štancuju diplome, on na posao vraća direktore škola koji zloupotrebljavaju službeni položaj (što je eufemizam od reči kradu). Ako mislite da ne znamo šta govorimo – napomenućemo da posedujemo obimnu dokumentaciju o Školi za muzičke talente u Ćupriji. Znaće ministar o čemu se radi. Dakle, ministre, upisaćemo ti onom penkalom od 2.500 evra koje si nosio na gostovanju u emisiji kod Suzane Trninić – nulu. Za bolje nisi.
dragan-duric-branko-ruzic-1389743509-428003Ministar bez portfelja koji je trebalo da nas ubrzano uvodi u EU je postao Branko Ružić.
Zašto? Ne znam. Postoje u SPS i bolji politikolozi od njega. Ali, dobro: kvalifikovan je. Nego – da li je postao ministar da ne bi kidisao na partijskog šefa i u isto vreme premijera? Možda. Kaže čaršija da on želi u crvenom čadoru da vlada. Koliko ima istine u tome – ja ne mogu reći. Kaže čaršija da je mnogo poslova sklopio sa sada već bivšim prvim partizanovcem i vlasnikom Zekstre, svojim prijateljem Đurićem: Koliko istine ima u tome – ja ne mogu reći. Iskreno – ne mogu ni nulu da mu dam jer ne vidim rezultate njegovog rada. Nobelovac i Super Alek su se previše slikali tih dana. Za njega nije bilo previše mesta.
I na kraju – patuljak kome tu nije mesto: Ivan Tasovac.
Šta je trebalo direktoru Beogradske filharmonije da se prihvati ministarske fotelje koju je ojadio Braca Petković, nikad nikome neće biti jasno. Tek – njemu definitivno ne mogu da dam jedinicu. Učinio je on i jedno (barem) dobro delo za kulturu ove zemlje: ukinuo je nacionalne penzije. A na njih su kidisali mnogi narodnjaci. Nema para. Tasovac, sedi, tri.
I do kog zaključka možemo doći? Da ministri iz redova SPS nisu uspeli da zasluže svojim (ne)radom ni poštenog keca. A kamoli šta drugo. Ako uz sve to pobrojite sve one afere u kojima se pominje Nobelovac, ako razmislite o goloj manekenki, setite se koferčeta, razmislite o unošenju banana u organizam – onda nema potrebe dalje objašnjavati da li su naprednjaci imali dovoljno jak alibi da traže nove izbore. I tako je vlada pala.

JUTRO KAD SE U SNS SLAVILO
Naravno, poznato vam je da se na samom početku kampanje najpre predaju izborne liste. Na osnovu toga procenjujete ko koliko zapravo računa da će dobiti na izborima. Što jača imena, to veći broj potencijalnih poslaničkih mesta, a ako je „sreće i zdravlja“ onda Onog trenutka kada je Žarko Obradović slavodobitno preko telefona uskliknuo svom partijskom šefu Ivici Dačiću „napravili smo listu“, među naprednjacima je moglo da počne slavlje. Ivica je u tom trenutku verovatno pripremao 22. verziju govora za dodelu Nobelove nagrade pa je samo uzvratio prof. dr Žarku „Svaka čast“. Crveni okupljeni na Studentskom trgu su mogli da nazdrave, a mladi iz te stranke su mogli da se zapitaju – kad će više Nobelovac da preseče i popušta niz vodu stare snage.
Razlog za to je potpuno jasan: koalicija okupljena oko Ivice Dačića, Jovana (i Milana) Krkobabića i Dragana Markovića je dokazala da joj stručnost nije ispred politike (mada je to bio slogan jedne druge stranke) i da je rešila da na novim izborima ponudi – stare snage. Upravo one koje smo pre nekoliko pasusa ocenili ukupnom ocenom (nepunih) jedan (1).

LISTA IM JE ISTA
mira_markovic_slobodan_milosevicNa prethodnim izborima sam SPS je u svom poslaničkom bloku sa tri poslanička kluba imao ukupno 48 poslanika.
Pošto je mogućnost da SPS uđe u novu dvogodišnju vladu manja od deset odsto, mora se reći da prvih 48 imena ne predstavlja iznenađenje. Sve sam provereni tvrdorukaški kadar iz svih stranaka, koji će nastaviti da udobno živi na račun izludelog naroda!
A tu je, među njima i Slavica Đukić Dejanović. Tu je i Žarko Obradović. I Mrkonjić. I doktor Novica Tončev i Škundrić. Tu su i Antić i Ružić. Tu je čak i najplaćeniji socijalista Dušan Bajatović, koji svakog meseca sa grbače ovog naroda skine barem pola miliona dinara. Da ne govorimo o parama koje preuzme od braće Rusa.
Ma, nema koga nema. Kad smo kod umetničkih imena, tu je pre svega Srđan Dragojević – reditelj i scenarista. On je na 29 mestu. Iza kvalifikacije „estradni umetnik“ Nenad Milosavljević sa beogradskom adresom stanovanja krije se Nišlija Neša Galija. Nije nam jasno da li ga drže zato što treba da speva novu himnu socijalistima – poput one poznate Kopaonik, gde lik žene koju voli upoređuje sa slikom „druga predsednika“.
E, sad: zašto je SPS stavila ikonopisca Momčila Vuksanovića na izbornu listu ispred Nenada Borovčanina, meni to neće biti jasno. Osim ako će Momčilo u nekom hramu Gospodnjem da oslika ulazak Ivice i Slavice sa sedam patuljaka u raj? Ili pakao? Naći će se prostor za to.
Čini mi se da su Socijalisti rešili da odu malo do opozicionih klupa. I dobro je to. Već je počelo da smeta koliko su nam vraćali na mala vrata bezgrešnog Slobu i njegovu blagougodnu Mirjanu Marković. Samo što me posle objavljene liste brine da socijalisti nisu spremni da se speru od srama i šljama. Jer da jesu, ne bi Slavica bila na mestu broj tri. Bila bi, recimo, na mestu za parlament pod brojem 393. Da zasigurno ne može da sedne u poslaničke fotelje. Nikad.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. Predložio bih gospodinu predsedniku da osmisli poseban orden,jer tako veličanstven još nije izmišljen i da ga dodeli svima koje pisac spominje u svojoj kolumni i šire.Takvi manipulatori i genijalci ne radjaju se u svakoj zemlji.Toliko malo urade i uvek nas prerade ,tako da ih iznova i opet biramo.Može i jedan za obične gradjane,makar i neka plastična značkica a mogla bi biti i u obliku jarma.Svakom po jedna kao mala pažnja na glasanju.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top