Početna / Front Page Slide Show / A vi, kako biste?
A vi, kako biste?

A vi, kako biste?

PIŠE: Aleksandar Bećić
Celo veče dobijam poruke telefonom, na mail, na društvenim mrežama „da li si video šta je Sergej rekao?“… „Šta sad kažeš na Ognjanoviće?“ „I ko je bio u pravu?“ Želeo sam da završni tekst o „aferi Ognjanović“ napišem onog dana kada se saopšti odluka posle ostavinske rasprave. Ali, očito da mi pojedini ljudi to ne daju.
Zato ću napisati ovo sad. I nadam se da za još jedan tekst neću imati povoda. Naročito zato što u ovom nezabeleženom lešinarenju mojih kolega novinara više ne zna ko prednjači: tabloidi, „ozbiljni“ listovi, nedeljnici ili elektronski mediji.

HRONOLOGIJA LAŽI I PONEKA ISTINA
Cela afera započela je tekstom u kom je (sada već zaboravljeni) anonimni izvor koji navodno radi u Komercijalnoj banci, ekipi novinara rekao kako je otac umrle Tijane ušao u banku jednog jutra i počistio više od dva miliona evra. A svi su bili iznenađeni. Laž.

Onda se nastavila pričom kako su Ognjanovići prali pare. Laž.
Pa se onda navodno oglasio otac pokojne Tijane i navodno rekao da bi, kada bi ispričao istinu o svemu što se dešavalo – pala vlada, jer su ga pritiskali mnogi političari. I to je bila laž.
Onda su navodno Karađorđevići pritiskali Ognjanoviće da se novac uplati njima (Karađorđevićima). I to je laž. Mogli su da traže da se uplati Fondu princeze Katarine. Koji je do sada obavio preko 300 humanitarnih akcija. Ali dobro. To je najednom bio novi skandal. Nije mi jasno zašto. Osim ako vam Karađorđevići baš smetaju.
Potom su počele da se u celu priču uključuju estradne „zvezde“ procenama kako bi nekoga trebalo strpati u zatvor.
Onda se u celu priču konačno uključio i MUP i Tužilaštvo. I sam ministar Dačić. I zatražio je da se cela stvar po hitnom postupku ispita, što nije bilo teško jer je gospodin Ognjanović – na kraju krajeva – zaposlen u MUP-u.
I onda se – posle svih ovih meseci ćutanja, čuo i glas Nebojše Ognjanovića.
„Posle ostavinske rasprave zakazane za 26. novembar novac koji je preostao preusmerićemo na lečenje teško bolesnih mališana. Nismo sigurni da li ćemo pomoć dati direktno ili preko neke fondacije. I pre nego što smo otišli za Hjuston, mislili smo o tome, mada nismo znali ni koliko će se sakupiti, niti koliko će preostati. Pri takvom stavu smo ostali i kada smo se vratili. Nijednog trenutka nismo ni pomislili da novac zadržimo za sebe“, rekli su Ognjanovići prilikom razgovora u MUP-u, koji je trajao više od dva sata. Citat je preuzet iz Naših novina.
I taman pomisliš – eto – gotovo je, čuješ i Sergeja. Čoveka zbog kog je Srbija ustala i pomogla. Čuješ Sergeja koji taksativno, hladno, tačno, kao da prepričava sadržaj nekog scenarija, ispisuje redosled svojih kontakata sa roditeljima mrtve devojčice. I osetiš kako je razočaran, kako je ogorčen, kako je besan i kako sve to, kao dobar glumac, kontroliše.

I SAD? ZAŠTO SU ONI ĆUTALI?
Sad ostaju mnoga pitanja. Sad jedino mogu da kažem da mi je strašno što Ognjanovići nijednom nisu rekli Srbiji „hvala vam, sakupili smo dovoljno, pomozi Srbijo drugoj deci“. Sad jedino mogu da kažem da mi je teško što Ognjanovići nijednom nisu izišli u javnost – barem tokom ove hajke i rekli „evo preseka na računima: para ima toliko i toliko, čekamo da se održi ostavinska rasprava i da onda podelimo novac onima kojima je potreban“. Mogu da kažem da se samo nadam da će sva ta bolesna deca izdržati. Da za njih neće biti kasno kad se održi ostavinska rasprava.
I mogu da kažem da, sa druge strane, razumem zašto su ćutali sve ovo vreme. A vi me osuđujte.  Jer bol za izgubljenim detetom je veći od bilo koje druge boli.
A vi? Kako biste vi reagovali? Ne daj Bože da dođete u tu poziciju! Ali, kako biste reagovali?
Da li biste bili slomljeni? Da li biste mrzeli ceo svet? Da li biste želeli da izbrišete sa lica Zemlje one koji su vas obavestili da „ne postoje zakonski osnovi“ da vam se dete pošalje na lečenje?
Kako biste vi reagovali nakon svih izmišljenih natpisa u medijima? Kako biste hodali ulicom? Da li biste smeli da pređete makar i kućni prag, da vas je nekim slučajem pola medija u Srbiji nazvalo muljarom, lopovom, peračem para?

OVO MORA BITI POSAO DRŽAVE
Rekao sam već da je podizanjem i otvaranjem ove afere neko ubio sve buduće humanitarne akcije. I nažalost, bio sam u pravu. U tri najaktuelnije akcije koje se u ovom trenutku sprovode, novac jedva da kaplje. Tako mi čak tvrdi jedan od roditelja koji pokušava da sakupi novac.
Ali, kad razmislimo malo, zašto bi roditelji sakupljali novac?
Zašto bi to radili razni humanitarni fondovi?
To treba da daje država. Bez razlike, bez izuzetka, bez oklevanja. Sa brzom i tačnom procenom vrhunskog tima lekara. Sa mrežom saradničkih centara u svetu. Ova zemlja mora da ima para da se svačije dete izleči. Svačije. Bez izuzetka i bez oklevanja. Svačije. Bez naplaćivanja. Ova zemlja mora bez oklevanja pružati ruku spasa svojoj deci. Pa makar se po tu ruku spasa moralo ići i u inostranstvo. Ne sme u Srbiji više ikad ijedno dete da umre zato što nema para da se ono pošalje na lečenje. Ne sme u Srbiji bilo kom detetu da bude uskraćeno pravo na život „jer nema zakonskih osnova za lečenje“. Ne sme u Srbiji da se desi da lekar u unutrašnjosti neće da prepiše uput za lečenje u Beogradu.
I nemojte mi pričati kako je to nemoguće napraviti, ili kako se tako nešto ne radi nigde u svetu. Moguće je. Radi se. I to u zemljama koje nisu socijalističke.

Share Button

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir. Autor je nekoliko romana (Svi naši razvodi i ostale porodične priče, Prvi čin, Treća komanda, Evo zašto te volim), drama (Sin domaćeg izdajnika, Telefon, Dan kada se nisam probudio, Partija bivših). Razvija scenario za originalnu sitcom seriju...

Jedan komentar

  1. ne mogu ni da pomislim kako bih ja, paralisem se od straha I da abstractno budem u njihovoj kozi. Gade mi se svi koji su na bilo koji nacin doprineli ovoj medijskoj prljavstini.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

13 + nineteen =

Scroll To Top