Početna / DOBRI LJUDI / 168 dinara. I koja para više
168 dinara. I koja para više

168 dinara. I koja para više

PIŠE: Aleksandar Bećić

Danas me novinar početnik na ulici, radeći anketu, presreo i postavio pitanje – da li biste mogli da se prehranite sa 168 dinara dnevno? Naravno, znao sam da je anketa nametnuta odlukom Siniše Malog i njegovog velikog prijatelja Julina da ukinu kuhinje i umesto kazana dele pare. 5040 dinara mesečno.

Kao iz topa sam odgovorio: Da.

Mladić je bio zbunjen pa me pomalo nevoljko i sa (pod)smehom na usnama, valjda očekujući da izvadim člansku kartu SNS ili plakat Velikog Vođe, kalendar makar, „A šta biste to kupili za te pare“? 

Morao sam malo da se zamislim. A onda sam odgovorio: „Supu. I rižoto s pečurkama, za ručak. I još bi mi ostalo para da kupim veknu hleba i grickam ujutro i naveče“.

Ima samo jedan problem: Morao bih da radim u Narodnoj skupštini Republike Srbije da bih se hranio u poslaničkom restoranu i da bih jeo po tako povlašćenim cenama, gde, kako je istražio Duško Velkovski, roštilj kobasica i svinjski vrat na žaru koštaju 162 dinara, rolovana pileća džigerica u slanini 168 dinara, a kafa i sokić koštaju tako smešno malo da me je sramota da vam to pominjem. Mladić sa blokčetom u ruci shvatio je šta sam mu govorio. Otišao je dalje uz osmeh.

Kada sam došao u kancelariju uključio sam računar, otvorio naloge na društvenim mrežama, mailove i počeo da odgovaram na pisma i poruke pristigle od sinoć. Zateknem i poruku mog kritičara, pomenutog u prošlom tekstu. Kaže mi „pitali ste me čime se bavim. Evo, ovim: Potpišite peticiju ako mislite da treba“.

Otvorio sam peticiju. I video: čovek traži da se restoran Narodne skupštine otvori za socijalne slučajeve. 

Iako znam kolika je (u Srbiji) jačina i značaj ovakvih peticija, sa zadovoljstvom sam je potpisao. I evo, koristim priliku da vas, (ako ništa drugo), pozovem da pokažete građansku solidarnost i barem na ovaj način kažete da ste nezadovoljni bahatom vlašću koja drma Beogradom.

Potpišite ovu peticiju. Kliknite ovde. Kratko traje. I neće vas zaboleti.  A svaki put kada pokažemo zube, one koji su na vlasti – zaboli glava.

Share Button

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir. Autor je nekoliko romana (Svi naši razvodi i ostale porodične priče, Prvi čin, Treća komanda, Evo zašto te volim) i drama (Sin domaćeg izdajnika, Telefon, Dan kada se nisam probudio)

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

thirteen − 5 =

Scroll To Top